Delo

СИМО МАТАВУЉ 487 Оставили смо Матавуља ношто је дошао у Београд, као учитеља у III београдској гимнасији. Он је брзо постао омиљена личност у друштву престоничком. Глас који о њему беху разнеле његове прпповетве нпје норнцала његова појава. Мало прође од његова доласка, а он већ „беше у модп“ ио Београду ; позиваху га да држи јавпа предавања (у „Грађанској касипи* о Боцп н Бокељима) илп да чита своЈе приповетке. Сећам се с каком је нажњом н весељем слушаи 1892 па слави .Књижевннчко-уметничке заједнице“ кадјечитао „Нови свијет у сгаром Розоиеку.“ Шта више, честпг и пажљнв, готов за шалу и разговор, нашао је отворепа врата у најугледнијих представника наше пнтелигепције. После некога времена стаде Симо помишљатп да п он свпје себн домаће гнездо. На то му је окретало мисли сретање, па познанство, једне девојке која но срцу н интелнгенцијп беше потпуно достојна његове пажње. Тако се развп нежно осећање н Симо се у брзо, 1892 године, ожени Милицом Стенановићевом, учнтељицом више женске школе. То њега иснунн дубоком срећом, а п српска књига осегн, по добру, промену у његову животу. Кад се ногледа на онај спнсак књига које је пздао, видн се да у време носле његове свадбе (крајем 1892 и 1893 год. > пада највише свезака. То једоба његова најннтенс.ивнијега рада. На жалост види се у брзо и прекид: 1894 једна мала књижица. па 1895 п 1896 ништа. А није се ни чудити: након годнну дана срећнога брачнога жпвота, умре му жсна носле тешке болестн. То беше за њега силан ударац, од кога се .још није повратио како треба. 1893 годипе постављен је Матавуљ за шеФа презбнроа у мннистарству спсљашњих послова, а за миннстровања Стојана Новаковића замолио је да га ставе на расположење (крајем 1895). Новаковнћ, ценећн његов рад и знајући да ће се Матавуљ радом на књижевности одужпги срнском народу,. нримн му молбу. Матавуљ од тада чешће тркне изван Београда, најчешће својим пријатељима у Фрушкој п Бачкој. То је њему одмор носле јачег рада, н ако он и у гостнма напише по какву омању ствар. А кад се погледа на пиз његових радова које је од онда објавно но разним српским лнстовима, може се слободпо рећн да је уверење просвећеног министра било оправдано. Осем тога, у последње се време Матавуљ окренуо и нозоришту. По што је некад за ту установу доста преводио, напнсао је н један орнгннад нз друштвеног живота српскога на Приморју. То је његов ,3авјет*. а осем тога има он у глави још неколнко драмата. По ономе што смо говорнлн о радовима Матавуљевпм. видело се како је богата прнрода његова створпла до сад врло разлпчптнх дела. Осем „Завјета", ту пма краткнх, правих психолошкпх. новела: гу патетичпнх ирниовечпца о људскпм јадима; ту умннх студнја о друштвеннм приликама или дубокога схваћања мислн н осећања — душе човечје: ту сјајно обрађенпх пдеја. Ту су шарене и пластпчке реалистичке слнке