Delo

И 3 Б 0 1* 7 беху сестре. Једна је била црна и пуначка ; друга суха и бледа. Изгледало је да су паланчанке, да су онога часа дојуриле жељезницом. До душе, било их је доста које су чиниле тај угисак. али оне највише. Жена малко намрштена, унраво с оним изразом неке одвратности и страха с којим простији свет улази у јавна места, одједном сва сијну у лицу и рече: Ене га ! Наш Жика !“ „Јест, еве га, тетка Марија !” прихвати Жика смејући се п узе обе девојке под руке. Очевидно тај ћаво по.знаваше свакога ! Музика засвира краљево хо]>о. Цео свет, и старо и младо, ухвати се у коло, као да сваком беше до тога, да се што пре дигне ирангина и зајари дворница. Па онда старије женске носедаше на дугачки низ столица и дивана дуж стене, а старији л»уди отидоше на Мали Булевар, у предњу каФану која је у таким приликама служила и као бифе. II Емил Поповић, беше се ухватио у коло , измећу две бабе, алп кад настадоше окретне игре, он остаде као изгубл.ена душа, гледајући таласе разголићених женских плећа и жиже златних п бисерних украса. , Утегнут у героку. гладећи неи])естано подбрадак, он се опрезно иомицао на све стране. не знајући шта ће, нн куда ће. бојећи се да не очепи кога , да коме зпатнијем не окрене леђа. Кад би се каква маторка са седишта у њега загледала. он бп направио лице. као да очекује некога чак са другога краја дворнице, па би се паж.виво одмакао; кад би му се учинило да га је нека од играчица погледала подсмешљиво, он би опет бежао. А то је бивало свакога часа. 3 такој муци протече неколико игара. Њемлт се већ ноге укочањише, те кад се, у једном одмору, одлучи да се провуче до Малог Булевара прође мимо њега Жика, зајапурен, знојав. „Сервус Жико !" кликну Поповић као да га је бог зна од кад жељан. Жика му цријатељски климну главом, али крочивши два три иута даље, зверајући десно и лево, од једном се врати к Емилу и узе га за руку : — Хајде са мном ! — Куда ? — Хајде ! ха јде !