Delo

8 Д Е Л О И водећи га за собом, устави се нред тетком Маријом и њеним двема девојкама, које су седеле при дну дворнице. Све три омерише Поповића оним хитрим женским погледом који у један мах обухвата и целину и иотанкости непозната човека. Други поглед шест очију беше управљен Жики и као да је значио: зар то ? Жика неприметно слегну раменима као да им каже: „птта ћу вам ја !” иа узе приказивати : — Мој пријатељ г. Емил Поповић, чиновник! Мојатетка. госпођа Марија Јовановићка! Моја сестра Радмила... ГосноI)ица... госпо 1)ица... Наша комшика, госпоГшца Зорка ! помогне му тетка. У тај мах. млад, витак оФицир. поклони се пред Радмилом и одведе је. П Жика се журно уклони. чујући прве звукове валса. Емил се осврте за Радмилом, као што се иас* окрене кад му други однесе бо.љи залогај пспред носа, на узе Зорку и стаде се ковитлати с њом. Девојка је спретно играла, што се већма истицало нрема дрвенастом кавалиру. Од задовољства, она малко заковрну очима. што је чинило да јој лице добије чудан, заним.љив израз. Имала је доста ретку. пепељаву косу, појаке јабучице, танке бледе усне, зубе пљоснате и размакнуте, али њене илаве, сањалачке очи, пуне милоште и благости, освстл.авале су чудним чаром ружну главу ! Уз то беше лепо сразмерена н сваки јој покрет одавагае прирођену грациозност. Кавалир је све то мотрио. а у глави су му се ројила небројена питања. Ко је та „комшика Зорка,“ како му је приказа „тетка“? Је ли каква сирота, или је сиромашна, или је обоје, кад долази на игранку без кога евога ? ТГо свој прилици, биће кћи каквог упокојепог малог чиновника, те животари од нешто пензије. очекујући младожењу ! (Емил напући усне, на ту помисао). 1Т шта је управо та тетка Марија? Од куда Жнки, сину једног саветника, таке паланчанске „тетке !“ Очевидно трговачка жена ? А да ли је имућна ? Гадмила је лепа, здрава девојка. али њен поглед показује да није скромна. Штета!... Кад се врати с играчицом, Радмила је већ седела поред матере. бриптући лице. Како је на томе крају било још пра-