Delo

И 3 Б О 1' 9 зних столнца. госпођа га понуди да се одмори. Он седе поред Радмиле. која га и не погледа. — Ви сте се нрилично заморили. госпођице ? поче он. Девојка се трже и збуни мало. ио чему он познаде да се беше занела у мислима, а не да га багателише. То га обрадова, те слободније додаде : — Много сте се заморили ! — Ирилнчно! рече она стидљиво и повуче погледом на матер н на Зорку, које се такође погледаше. Сухи Емил жудно гледаше њене пунане усталасане груди. н»ен бели гојнп врат. румене образе, црне као зифт очи, којнма особито напомиљаше материно обличје. У свему се огледао напон снаге и младости. а нознато је да мушкарце Емилове грађе п млитавости. необично привлаче таке девојке. II он баш заусти да наставп разговор са Радмилом. али га нретече Ловановићка : — А молим вас. господине. какав сте ви чиновник ? Поповић поцрвени, па. као да се домишљаше шта ће рећи, најзад одврати : — Ја сам у општини... Општински чпновник ! А тако ! рече она хладно. па шапну нешто кћери. а ова устаде. поклони се малко Емилу и отиде на иротивну страну, ка некој ноетаријој госпођи. Поиовић се опрости од »Говановићке и Зорке. па отиде у каФану. Понесе жаоку у себи, јер беше му јасно шта значи оно ..а такоА Значило је : ..идн ми збогом и с онштинском службом, која не само што није указна, него каквих вас јопг тамо немаР Јовановићка угледа Жику, те му стаде давати знакове. да приђе. Кад он седе поред ње, дотрча п Радмила. — Ну. како вам се свидп кавалир ? заппта младић смешећи се. — Ама шта је управо он ? запита тетка. Жика исприча све што је знао о Емилу. Бпо је. вели, родом из јужне Угарске. Мати му је била Немица. Родитељп му умреше баш кад је свршпо нижу гпмназију, те га нрихвати неки очев рођак, чпновник у Београду. самац и особењак. готово човекомрзац. Али. хвала