Delo

ГОСПОДИН ПРОфЕСОР 11 „Сервус, ат1се! Збогом! Носетите нас! Моја ои вас Зорка радо познала! II то је нека будућа докторка... Поздравите, кад пишете, старога! Дакле, не заборавите, драги докторе!“ „Како бих могао? Мој рукољуб милостивој и госпођпци! Клањам се, с1апз81те!“ С1апззтшз се пожурпо за својим пратиоцем, који је чекаа у пристојној даљини, док се свршио разговор са њему још непознатим младим докторсм. Тај нови, двадесетчетворогодишњи доктор философије Јурић шетао се блажен по шароликој Илици. Срце му .је играло у грудима од силнога весеља. Дакле ипак је и он једном нешто: с!ос1ог а1тае таПлз Ггаптзсо-Јозерћтае те већ одасвуд признати хрватски књижевник! То је био од давних времена врхунац његових снова, а сада п доживљене среће. Пред њим је ето отворен пут у красну будућност — а ко ће и двоумити о томе, кад су тако казала сва славна уредништва свпх странака?! — Живот му је млад и у напону стваралачке снаге, па ће га поштено употребитн, да стекне славно име и да буде срећан. Да, срећан, или барем задовољан. Ето, скпззтшз, уважена службена личност одликовао га је јавно у Плици, пред толиким светом, евојим очинским пријатељетвом! Био је потпуно уверен, да то није маленкост, тим пре, што су свн његови знанци говорили о том господину само са највећим страхопоштовањем. Мпслио је, да му сви ти људи морају сада из свега срца завидети, и ако се тако весело шетају, смеју и забављају. Морао је да буде сам са својом срећом; за то оде кући и пошље одмах своју нову књигу очевом пријатељу н школском другу. Био је то велнки, одличан господин, чпји је унлив управо ванредан, био је богат а уз то човек, који је чуо и кад трава расте. Пред јесен дошао је доктор Јурпћ у гимназију као сталан учитељ, а пратила га млада, нн од кога не порнцана књнжевничка слава. Све је било леио п ишло но већ унанред стално одређеном реду п правцу. Кад је ноложно са сјајннм успехом потребне последње испите, постао је правнм учнтељем, добио не-