Delo

1*2 Д Е Л 0 кпх седамдесет форината плате, па се оженно. Узео је лепу, младу девојку — без мираза. Дакако, па то није ни мислно он, који је још пмао своје младпћске, не одвећ бурне ни жарке ни бескрајне пдеале. Није мислио на то ни његов стари отац, који се био оженно као народни учптељ са десетак форпнтн нлате. Највише пак упливисала је на младога доктора помисао, да га та девојка разуме једина од свих њених вршњакиња. Она је једина бпла кадра, да слуша чнтаве часове његова разлагања о покојном Ахилу, Еврипиду н Тациту — како су се већ све они звали. Она је једина била слободна оне несрећне страсти за накптом, елегаптним хаљинама, хучним забавама и четом обожавалаца, чиме су њене другарице сладиле свој млађани живот. Она је све то строго осуђивала, па се срећио и — удала. Уопште је та женпдба из љубави одгаварала у свему његовој тнхој и мирној наравн. Још је као младић бно увек ванредно чедан, готово бојажљнв. Поглавито се бојао женскпња, јер је био уверен, да су свему злу у историји човечанства биле криве само жене. Таквих се он сукоба увек плашио. Гурнуо се у свет с оном малом државном и још мањом очевом помоћу, да се темељно изобрази и да стекне у њему једном достојно и уважено место. Био је марљив — нрави узор па је полагао увек и све испите у своје време а са сјајним успехом. С осталнм се друговима своје струке дружио врло мало, јер се бојао, да га не заведу у политичке неприлике или моралну нропаст. То би му било врло неугодно, јер би могло касније сметати „у животу“. А и ону помоћ ваљало је чувати. Толике су се руке пружале за њом. Е, али он је видео о томе доста прпмера, на се чувао и некако срећно испливао. Ах, а живот! Он је тако мало захтевао од тог будућег живота, да се са свнм сигурно подао сталној нади, е ће то све и постићи. Тиха, мнрна кућица са малнм вртнћем, око којега ће се оц сам бринути, велика соба за читање са многим и лепо увезаним књигама — па његов гласовнр: то му је био идеал то једнно сањање целе његове мирне младости. У таквој се кућицн оп п родио и одрастао, па је држао, да такву мирну домаћу срећу не може ништа нарушнтн. Ми•слио је, да бн се свака злобна рука могла зауставити пред таком