Delo

14 Д Е Л 0 није бнло довољно нн аа један миран и задовољан час. А он све где је, ту је. Повпспли су му илату заслуженом повишицом, н внше нншта. Остао је од владе заборављен. На њега се није нико потужпо, али га није ни похвалио; тако је остао на миру. Радио је уз то на повећем научном делу, па нпје доспео, да пише, као његови другови, уз школу још и за стручне и белетрнстпчке лпстове, да се не би замерио нпкоме. За то му је женнца постајала све незадовољнија, све „несрећнија“, што не може у већи град, например у Загреб. Да, баш у Загреб! У главни град, где је свеучилиште, где су толике библиотеке, за којима непрестано, па и ноћу уздисаше. Та, закржљавиће његов таленат овде... и она такође. Ово последње само је мислила. Па нашто јој је онда муж доктор философије са сјајним сведоџбама, коме је недостајао само један стенен до промоције „аић аи5р1СП8 ге§тб“, ако ће он вековати овде, у том гнезду А сви остали одлазе један за другим, и то, који њему ни из далека нпсу дорасли. II сви иду у Загреб, у Осек, на Ријеку и у Сарајево. Сви постају управитељи, равнатељи, университетски ирофесорн, чланови академије, референти владини, њихове су илате веће, само његова ннје. Тако је говорила забринута женнца и код куће и у кругу својих „драгих“ иријатељица. А у срцу је рачунала овако: у Загребу има толико младе госноде, толико веселих ђака, толико игара, забава, концерата и уживања! Па толики официри, елегантни, богати каваљери као онај кнез из драгонског пука, који је становао у њиховој кућици, па посииао децу јој дукатима, а њој оставио онај скупоценп прстен. Само га је морала крити од мужа до бољих времена. У Загребу има „корсо“, па позориште, где се свуда скланају лагано таква нознанства, која би могла користити његовој „каријери“. „А овде?! Је ли то живот? Је ли то тај срећни брачни живот, о коме ми је мајка говорила читаве дане и месеце, да ћу ужнвати, ако ухватнм младога професора — иа још уз то доктора са чувенпм именом! Зар сам за то лагала толико пред њим, како га љубим; зар сам за то читала она луда грчка имена његових славних глупака; зар сам се за то подала том буквану, који непрестано мисли на своје књиге, а заборавља живу жену крај себе?! Како се лепо забавл>ају све моје остале другарице,