Delo

ГОСИОДИН ПРОфЕСОР 15 које су срећом оставиле ово проклето гнездо! А он мене хоће још увек да „васпитава“, мене, која имам већ те врагове на врату, место да васнитава њих! Равнатељева Мардја — она дебела, бедаста гуска —већ је толике године у Загребу! Свијој се удварају, чула сам већ давно, а има старога мужа, који је готово пола године на службеном путу. А ја, овде увек једно те једно. Како данас, тако сутра и обратно. Устанем, псујем децу и служавку, кувам каву, спремим мужа и децу у школу, успремим собе, готовим ручак, на се љутим или на служавку или на децу или на мужа, ако нису сви скупа што скривпли. Онда спавам, пшјем, крним хаљине и чарапе, тучем децу, а пред вече идемо у шетњу, т. ј. ја са децом, да се не потуку на улици или идем мајци међу оне лајаве бабе. Деца ме љуте непрестано својим нлачем и стотинама жеља и тужаба; мужје цели боговетни дан у школи или читаоници, а кад је код куће онда пише, нуши ону гадну лулу, чита, па опет пише јер вели, да од тога зависи његова и наша будућност. Када се уморп, пгра се са децом, као да је и он дете, а на мене и не мисли... За то њега и воле деца више него мене... 0 ја, ја сам му дакле ништа!... Ја сам им само слушкиња, којој не треба плаћати!... Толико је баш и он мени! Да ли ме је икада и љубно, када говори сада увек само о својој будућности и о оснгурању деце?! Зашто се онда са мном оженпо? Загато ме је тако срамно преварио! Та наша деца! Камо среће да их нисам ни родила! Ох, какав је то жнвот, Боже мој!“ II горко би занлакала млада — још увек или сада тек лепа — госпођа „докторка“. Али не од жалостн, већ од једа, што он не мари за то њено јадиковање. Онда се обично осветила и њему и деци и служавци н целој кући. Лунала је вратима, да је све пуцало, преврнула целу кућу одозго до доле, побацала све нокућство заједно са децом на дворпште, па отпшла мајци да јој искалн сву своју несрећу. Муж јој је остајао миран као увек, дао би донетп онет све у собе, умпо н утешио децу, па отишао с њпма у шетњу изван градића, чекајући стрнљиво док се бура утпша. Најзад — било јој је одиста досадпло у том месташцу. где је живела од рођења н знала за сваку кућу, шта се н како тамо кува н једе. Ако није знала она, знала је друга „милостива“ — илп њена служавка.