Delo

16 Д Е Л 0 Онда су некп — дакако злобнн језнци — стали преклапатн којешта, како онп гони ту досаду, коју није ннгде тајила, па је било доста шапутања н смеха иза леђа. По мало, па је цео тај говор поетајао реалнији и озбиљнији; говорило се већ гласније, а ње и неког младог лепушкастог гнмназиског учптеља био је пун ,,град“ и нуна уста. А у велнком граду — у Загребу — ко да се брине око оваквих ситница? II зато је она мрзила толнко тај градпћ, где су погађали добро најскровитије тајне њеног незадовољног срца. Дајебило на њену, требао би јој муж отићи већ неколико пута у Нагреб, на замолити да га нреместе онамо „из службених обзира“. Тако нема ни трошка око селидбе. Та, да, тамо му је и место, њему и његовом таленту, да се развије у што већем сјају, да стекне глас европскога научника. Она се сирота бринула толико око њега, а он би јој само хладно одговарао, да је љуби и да је задовољан у том гнезду. II даље се бавила госпођа докторка у својим мислима око те сјајне будућности. Дакако, они ће онда посећивати сјајне игранке, забаве, позоришта, господске кафане... Бнће јамачно позвани и код бана на игранку, а била је тамо већ и она Марија, којој су се смејале све веће гимназисте у овом гнезду. Она ће имати сјајне и скупе хаљине, наките и на прсту онај кнежевски прстен... Наћи ће она већ какву нрпчу за тај прстен, а он ће морати с њом ићи, он као признати хрватски професор и књижевник. Док само сврши једном то своје несрећно дело, од кога зависи цела та лепа будућност! „Глупост!“ — мрмл^ала је лепа професорка тихо нза снежних зубпћа — „будућност зависи од нас самих! Да, да! Баш су тп наши мужеви неспретнп глупаци!“ — Наиослетку је и њему једном досадило то њено вечито пребацивање, како се не брине ни за жену, ни за децу, а камо ли за какву будућност. Сео је и написао влади молбу за премештај у Загреб, што му је могло само да корнсти у његовом будућем раду на науци. Писао је прнјатељу свога оца, којн би могао да му иомогне својпм силнпм упливом, пошто је бно постнгао врхунац чиновнпчке части у земљи. Само је тај с1ап8бтшз већ давно заборавио на њега н његову књигу, коју је цела критика толико хвалила нре неколико година. Ннје му нн одговорно.