Delo

ГОСПОДИН ПРОфЕСОР 17 Одбише га после два три месеца, јер у Загребу нема праунога места. Све је попуњено, а без разлога не могу се заслужни професори терати у провинцију. Наравно, сви хоће само у Загреб, а ко ће онда остати у мањим градовима, где су добри и спремни учитељи исто тако нужни као и у главном граду ако не и још више! Тако је мислио и сам, па се лако и брзо уснокојио, јер је задовољио жељу женину. Радио је опет даље на свом делу, надајући се од сад миру, јер је само за то био послушао женин савет, да не буде у кући тих њених вечних суза, ларме и вике. За то му се жена мргодила из дана у дан све више. Она се није умирила. Ћутала је сада против свога обичаја готово цело вече, али за то лупала је све јаче вратима, тукла децу ни криву ни дужну, па се затварала у своју собу. Писала је све чешће у Загреб својој доброј и милој нријатељици Марији те израдила једнога дана код мужа, да она оде у Загреб, како би уредила „ствар“. Он се дуго противио, алп кад се уверио после многих грчева и дуготрајних несвестица -своје жене, да му је узалу-, дан сваки отпор, пристао је и на то, ма да се то нротпвило његовим честитим начелима и његовој ноштеној души. Говорила је, да ће нћн до старога прнјатеља његовога оца па шта Бог да. Ако треба, она ће ићи и бану и свуда, само да муж стекне заслужено нризнање. Ћутао је, јер се нпје смео противити ни једном речју, ако је хтео да жнвп мнрпо у својој кући. Одвезла се она; па кад се кроз неколико дана вратила сва задовољна, срећна, загрлила је још у станичној чакаоници доброга мужа; „Успела сам, хвала Богу!“ То му је бнла довикнула још са прозора својпх кола. Оп се томе најпре мало зачудно, јер овог пута ннје бнла ни његову молбу понела; најзад је пожалио н сам, што се није тога већ давно сетио. Ипак може човек напредоватп у жпвоту, кад пма тако мудру жену, која се жртвује за мужа п будућност своје деце, па се изложи толпким пеирпјатностима прп посетама код иослом оптерећепе велике господе! Тако је тога часа мнслпо заслужни професор п признати књижевник, па пољубп захвално евоју жену у чело. > ерцу Дело кљ. 31. -