Delo

некојима пак црта село за себе без спољашњих утицаја. У некојпма опет додпрује српско село са политиком н културом, те спаја миран конзерватпзам живота сеоског са комешањем и таласањем опћег народног социолошког покрета. II то је карактер његове приповетке. То је његов прнповедачкн манир. То је пспхологпја Јанкових приповедака. Оне имају етнографски, фолклористпчки правац. Оне се више баве пснхолошком прнродом нашега сељака, оне се радије обраћају осећајима, те зато и имају његове приповетке внше лирскп него социолошки колорит. II Јанко се је приљубно народу. Он стоји најближе к срцу народном и налазн: да су љубав, родољубље, осећање и добро срце, основна црта карактера нашега обичног сељака. II томе предмету посвећује он највећу пажњу. Та црта и особпна народног карактера истнче се у свима местима сеоског жнвота. II Јанко је заиста исцрпно и изврсно оцртао, како се она појављује у младим срцима, када се појављује у форми: љубави. Јанково чисто, добро срце, његово бистро и мудро око, његов необичан таленат, проницавост и ретка моћ, да се уживп у душу народну; његова нежна, осећајна природа, да заједнички осећа и туђе боле п туђе јаде, да лн су нам слику народног, сеоског живота, онаквог, какав је он у истпнп. Дали су нам верне н особито добро погођене фотографије нз прплика н момената сеоског живота. Дали су нам фино насликане тппове и моделе срцских сељака. Дали си нам, предочили су нам пластично н живо, како се љуби, волн и црта наш народ. Јер Јанко је силно љубио свој народ, те је н иредмет својнх приповедака црпео из парода. Њему је идеал српски народ. Он верује у народну будућност, верује у леиоту п здравље духа народног, верује у пародни ндеалнзам и тако је народни идеалнзам смисао његових приповедака, то је њнхова тенденцнја, њихов карактер.