Delo

126 Д Е Л 0 трује таквим отровом, може бити жао да се ово пише и из* носи. Зло остаје зло, ма се оно уљепшавало најмириснијим цвијећем. А истина опет остаје само једна. Антропофитеја, којом смо отпочели овај чланчић, доннјеће нашу студијицу о женпдби и удадби у сјеверној Далмацпји. И ова наша женидба и удадба спада у њено поље. II она је мјерило културног стања нашега народа. Ипак, пишући о овоме, помаже се нешто. Са најпоузданије стране дознао сам, да су наше политичке власти добиле строгу старију наредбу, нека кроз најкраћи рок попишу, колико је 31. декембра 1906. било женидаба и удадаба у сјеверној Далмацији. Пописи морају се послати влади у Задру. Требаће за евентуалну ■статистику! Д-р Александар Митровић. П030РИШНА ХРОНИКА Ана Карењина, комад у пет чинова, по роману Л. Толстоја, написао Едмонд Гиро. Кад се последњи пут спустила завеса у Ани Карењини нрви ми је утисак био: из једног веома јаког романа створена је једна веома слаба драма. Овако се дошло до тог тврђења: Средњачка посла! Пз романа, у коме има браколомства, разних крупнијих и ситнијих љубави и њихових размирица, трка са свим оним што њих прати, бацање под железничке точкове, и тако даље, — а што није било главно у њему — створена је једна Драма у којој је то споредно постало главно. У самим тим епизодама има нечег запаљивог, шареног, нечег за публику. То су елементи који се најлакше могу да упосле у драми, с једне стране, а с друге, то су елементи који сами собом, без учешћа талента и не знам какве вештине, стварају успех. То треба искористити, па ма како роман страдао. Из једног веома јаког романа, дакле, створена је једна веома слаба драма. Зашто ? Из више разлога. Једни не бију тако јако у главу Едмонда Гироа, јер, прво, срества да се из романа изрази драма веома су сиромашна, веома их мало има на броју, друго, не само што их мало има, него и колико их има веома су компликована и, треће, што излази из првог и другог, способности да се из до-