Delo

КРПТНКА II БИБИОГРАфИЈА 135 и обрнуто: међу злочинцима иашло се много нормалних људи, то јегт иез тих знакова. Г. Др. Митровић вели, да Ломброзо није ни тврдио. да само злочинци имају ове аномалије. Има их код свих људи. „Али код нормалних људи нема онолико тјелесних и душевних аномалија, колико их има у само једном злочинцу*. II то је обично судбина свих тих „пронађенпх* и „карактеристичних“ обележја злочинаца: најпре ее тврди да је једна одређена Форма оступања карактеристичка за злочинце; затим се докаже да се такве појаве налазе и на незлочинцима и напослетку је крајњи закључак: да су на сваки начин те аналогије нешто чешће код злочинаца него код незлочинаца. Због тога је Ломброзо морао створнти теорију „латентпог криминалитета,“ што већ показује слабост теорије: је ли само npeкинут каузални однос између органске аномалије u криминалне генденце, онда нестаје и злочиначког типа и стицање злочина и аномалија у .једном човеку ирестаје бити иужно и редовно и постаје споредно, случајно, без значаја. Злочинац пема особиту Формацију која га разликује од осталих саплеменика и савременика: не постоји злочиначки тип. На њему се показују знаци дегенерације која је плод социјалне невоље и којих има и код незлочинаца. Они су истина многобројнији код злочинаца само с тога, што се злочинци пајвећим делом и лиФерују из редова становништва, које живи и одраста у социјално-хигијенским односима којп су врло повољии за постанак и развитак дегенерације. Али, разумљиво је, да се из Факта, да постоје дегенерацпје свнх врста, не сме изводити закључак1 да ту посто.је злочиначке наклоности, јер оне могу само сведочити о нижој вредности њпхове организације н ништа више. Несумњпво је заиста, да злочинци и телесво и интелектуално стоје испод средњег нивоа људства у опште. То не важи за поједине злочипце, већ — као у опште кад се доносе генерални закључци за све укуппо. Томе се није чудити. Требало би се чудити да је другаче, кад се зпа у Каквим односима и под каквич прнвредпим режимом живи маса из које поничу злочинци. Социјална структура друштва и целокупно његово уређење одређује п врсту злочина н број злочинаца. Социјалва невоља водп данас не само злочину већ и*дегенерацији, која опет води злочину. Знаци дегенераиије па једном човеку, пониклом из беде н срама, значе само то, да је тај човек 11 Као што је на прпмер Dr. Kurella готов чппптп:.... „тада запста не Ои оило потребно једног човека по десет п двадесет пута због телесне пивреде осуђиватп на затвор н држатп га у њему по пеколико месеци, док не пзвршп убиства ко.ја му на челу стоје пспнсапа" (die Gren/en etc. 8. 06).