Delo

356 Д Е Л 0 лази и из тога, што се, по Платону, сва тела своде на елементарна тела, а ова пак на елементарне површине, које склапањем чпне елементарне делове њихове. Даље је контроверзно, да ли Платон сматра материју за исто тако вечну као идеје што су. То питање стоји у вези са питањем, далије чулни свет по Платону имао апсолутни почетак у времену или егзистира од вечности? На ово је питање врло тешка дати одговора, јер је митско и фактичко код Платона у овим партијама Тимеоса тако испреплетано, да се не може одвојити једно од другога. Описујући стварање света Платон тврди како је демиург, гледајући на идеје као на праслике ствари, формирао материју, која је била пред њим и која се налазила у хаотичном кретању. Према овом миту могу се разликовати две матернје у Платоновом Тимеосу: примарна материја, која је идентична с празним простором, и секундарна материја, коју Платон описује као хаотичну масу у кретању, тако да ова матерпја има извесну неодређену и несавршену природу, у коју идеје уносе ред. Међу тим ова друга врста материје мора се сматрати за мит као што је и сам демиург мит. Могуће је даље да је и сам акт стварања један мит, и да Платон не мисли да је свет доиста створен у једном датом моменту, односно да је са створењем света отпочело време (као што то стоји у Тимеосу ), већ да је присутност идеје у материји односно сама материја исто тако вечна као што је вечна сама идеја. Доиста у консеквенцији Платонове доктрине лежи ова иретпоставка вечне материје поред вечне идеје, тако да би тиме и чулне ствари биле вечне. Међу тим није не.могуће предпоставити, да идеје на некакав чудноват начин почињу формиратп материју, која је пре тога постојала без икаквог облика. Ова питања о вечности материје и чулних ствари, о односу материје и идеје и т. д. Платон међу тим није довео у склад са својом теорпјом идеја. Оно што је за Платона важно, то је разликовање између идеалног и чулног света и тврђење да је душа способна прећи из једнога света у други, све остало Платон оставља у тами. Даљи важан проблем Платонове физике то је однос између материје чулних ствари и анејрона у идејама. Изгледа да је Платон сматрао лсоад и a^rsioov као принципе свега што егзистира, тако да би они играли улогу и у идеалном и у чулном свету. Зато се и може поставити питање о томе, да ли има какве везе између апејрона у идејама и материје чулних стварш