Delo

358 Д Е Л 0 казатн, предпостави као истинит, па се онда из њега изведе нов став, из овога још један нов и т. д. све док се не дође до става којн је несумњиво истинит. Платон је учпнио проналаске и у теорији бројева. Најважније је његово решење ироблема удвајања коцке, једног конструктивног задатка. Задатак се састоји у овоме: дата је једна страна коцке х; колика треба да буде велика страна оне коцке, која има два пута већу запремину ? У делу Timaeos Платон говори о целини светске зграде, њеном уређењу и о нринцнпу који је уређује. Тај принцип јесте душа света. Платон сматра душу као биће које стоји на средини између идеалног и материалног света. Душа је с једне стране недељива и проста као идеја, а с друге стране она је просторна и дељива као и материја. Платон сматра и математичке објекте као нешто што лежи на средини између идеја и чулних ствари. Идеје уређују чулне ствари помоћу математичких објеката, које оне производе у материји, тако да математички облици играју посредничку улогу. Не може се међу тим узети, да је Платон идентифицирао математичке објекте с душом, као што би то пзгледало по неким његовим извођењима у Тимеосу, која имају несумњиво митски карактер. 0 самом стварању света Платон вели, да је демиург, гледајући на идеје као на узоре ствари, формирао материју, која се налазила у хаотичном кретању; он је прво створио светску душу, затим ју је разделио у један спољни и један унутрашњи круг; затим је створио математичке облике у материји (т. ј, елементе) у оквиру светске душе и тек тада је свет почео да живи, да буде уређен организам. Д.уша је принцип кретања и сазнања; јер све што се креће, мора бити нечим покренуто, у реду покретних узрока пак морамо доћи до нечега, што се само, спонтано креће, а то је душа. Сазнање и разум стоје у непосредној вези са душом и Платоп огшсује постанак сазнања у свесној душп митски. Тај опис међутим једна је гениална интуиција Платонова који се дубоко удубио у процес сазнања: душа се, по њему, у себи креће и тако покреће и све остало, али крећући себе она безгласно саопштава себе себи и тако постаје свесна себе. Материја по себи је припцип мртвила, она је нешто што је песиособно за активитет, нешто што чини сметњу активнпм узроцима, тако да се ови не могу потпуно у њој реализирати. Активитет лежи само у свесној души; свет је