Delo

К 0 Р Е Ђ 0 11 Отмица Ганимеда можда не би могла бити од руке Коређове. Таква сцена занимаће доцниЈе Рембранта и Majciope Барока. Ну остале четири слике: Леда, Данаја, Јо, Антиопа довољне су биле, да обесмрте Коређово име. На слици из Галерије Боргезе лежи Данаја, гиздава и нежна женпца, нервозно покретљива, на одру застрвеноме белом нростирком. Свеглост и сенка мешају се. У сребрпастој светлости одсева тело младе девојке и јасно се издваја од белих тканина и сивих постељних завеса. Два накосна пута десно, који злобно испитују капи златне кише, отржу нас из сањарија и упућују на догађај нун баналности. У слицн из Берлина, која је имала трагичну судбину, испреда се пикантна хисторија Леде. Слика је раније била својпна херцога од Орлеана, чији син, вођен лицемерним стидом, исече главу Ледину. Доцније је она брижљиво рестаурирана. На заталасаној води, у којој се купа Леда са својим другарицама, играју зелени рефлекси високога дрвећа што се над њима своди. Ту се брчкају и лабуди. Све дише заношљивом атмосфером љубави и страсти. Бела, округла тела са свежином нрве младости. Једна умиљата, полуодрасла девојка, не слути ништа и хтела би да отклони лабуда. Друга старија враголаста и несташна држи кошуљу, ну ваздушаста тканпна неће сакрити контуре њена лена тела. Друге се немарно играју по води. У средини иснод једнога дрвета седи Леда и прима лабуда у своје крило. Док овај кљуном тражи њена уста, његово перје принија се уз њена бедра. Еротично осећање избија овде јасно на видик. Врхунац овога еротичнога осећања обележава Јо (у Бечкоме Музеју) Никада пре тога није једна чулна сцена тако чулно насликана. (И глава од Јо била је уништена, паједоцннје рестаурирана). Чулно задовољство овде је раскинуло све своје окове. Фиксиран је моменат, када се у крајњем усхићењу страсти тело потпуно заборавља. Јо у загрљају Зевса, који се претворио у облак. тоне у мору сласти. Контрастима светлости и сенке овде се постижу најјачи ефекти. Онако како се из облака издвајају рука и уста Бога и како тело Јо дршће у љубавноме заносу, изгледа све као појава једнога сна. Антиоиа (у Лувру) остала је неповређена. Млада нимфа отпочива на окомку једнога брежуљкау једној нежној пози. Зевс, претворен у Сатпра, приближује се и подиже драиерију, која је покривала њено бело тело. Један путо принијено лежи уз