Delo

200 Д Е Л О Г. Барбулеско из ових несумњивих факата извлачи следећи закључак: Румунија треба да подржава Србе и да оспорава Бугарима њихов план анексије Маћедоније. А сами маћедонски Румуни, ако хоће да су достојни своје расе, не треба да помажу бугарске тенденције у њиховој земљи, као што они то стално чине. Тако исто дубоко непријатељство, које их раздваја од грчких уцењивача, не треба да их нагони у бугарске руке. Али сама политика Румуније је кобна и у смислу фило-бугарском, јер ће имати за последицу „да појача снагу оних, који ће нас, сутра, пошто буду узели Маћедонију, позвати да им такође уступимо и Добруџу“ (стр. 3b). Прелазећи на релације са Грцима Г. Барбулеско констатује да маћедонски Румуни као и Румуни из Румуније, радећи на уништењу Грка, раде за акцију Бугара, који се такође боре против овог елемента. Требало би, према писцу, циљати не на потпуно искључење Грка у овој земљи, већ само на задобијање, пацифичким путем, да патријарх призна румунски језик као службени религиозни језик овог народа. Не-Румуни, дакле као и сами Румуни који теже уништењу грцизма, стављају на ризик интегритет Румуније (стр. 127). Али, Г. Барбулеско не објашњава зашто би Грци могли, према њему, бити расположени пацифичким путем за концесије у погледу језика службе божје, према Румунима, као што су то они били према Србима. Зна се за најозбиљније концесије указане Бугарима, који теже уништењу јелинизма и који одавно имају свог бугарског владику, док га Румуни немају. С друге стране. Срби, који поступају пацифички према патријарху, такође су^задобили владике, док их Румуни немају. Срби и Бугари који су следовали двама супротним путевима, постигли су своје циљеве; Румуни пак нису постигли ништа никаквим начином. Који је узрок? Ми мислимо да треба објаснити овај успех дипломатском интервенцијом и ауторитетом Русије према грчком патријарху у Цариграду, док је Румуне подупирала само Румунија без икаквог интересовања великих сила за њихову ствар. У резиме-у, дакле, г. Барбулеско брани следећу тезу: Румунија нема чега да се плаши ни од Срба ни од Грка. Она, дакле, не би требала да буде непријатељска овим двама народима. Опасност јој само прети од стране Бугара, који, поставши јачи, тежиће да се докопају Добруџе и да закрате Румунији излаз на Црно Море. Румунија треба да настане свима срествима да спречи