Delo

202 Д Е Л О Овај предоминирајући утицај Срба код Румуна налази своје објашњење у историји, пошто после еклипсе друге бугарске царевине, оне која је означена под именом влашко-бугарска, у 1241 г., то су Срби који утврђују своју супремацију на југу Дунава, почевши од осниваоца српске силе, Стевана Немање (1159 до 1195), до најславнијег од њених деспота, Стевана Душана (1336 до 1356). Срби су сачували своју све већу моћ, чак и после косовске битке у 1389 г. То је ова политичка предоминација, која је узрок њихове црквене и литерарне предоминације. Овај утицај Срба на истоку је огроман. Он се распростире и до Цариграда, где су неколико великих везира српског порекла, разуме се потурчених. У Угарској такође српски утицај је јако истакнут. Сасвим је, дакле, било природно, да се он распростре и на румунске земље. Г. Барбулеско наставља своју анкету у географској номенклатури румунских земаља, где свуда наилази на српске остатке а никад на бугарске трагове. Велики број села извлаче своја имена од израза „серб“ а не од „булгар". Писац затим испитује словенски елеменат румунског језика и констатује да се много облика и речи не могу другојаче објаснити до српским утицајем. Румунска литература је такође подлегла овом утицају. Тако је превод легенде Александра Великог учињен према једној српској верзији. Румунска народна појезија носи такође неоспорне трагове српског утицаја, и што је нарочито важно то је да су то баш епске продукције које су најсродније поетским стварањима српског народа. Тако је исто и са музиком и народним играма које код Румуна јасно обележавају српски утицај. Писац завршава јасно своју књигу са неким исто тако новим податцима о старим релацијама између Хрватске и Румуна. Књига Г. Барбулеска је врло богато документована у својој историјској партији; своме пространом познавању историје он додаје не мању спрему лингвистике. ГБегова ерудиција је базирана на личним студијама и истраживањима, који много уздижу вредност дела. У политичком делу, где третира о актуелним релацијама Срба, Бугара, Грка и Румуна, он доспева до врло знатних резултата, плод стрпељивих студија и дугих истраживања. А. Д. Ксенопол. Emile Stai'ko, Roumains & Serbes, (Paris, Jmpimerie H. Jardin 1912Г Наслов ове брошуре, коју њен писац неки политичким писањем бавећи се наш сусед Румун назива „делцем“ („cet opuscule"...)