Delo

14 Д Е Л 0 бодолинама. На појединим местима зјапе црни понори. Њихове се дубине не могу ни назрети. Нарочито падају у очи два таква понора: један непосредно испод мене, други даље, у уздрхталој светлости. Пријатељ управи на мене хладан, подругљив поглед. Гледаше ме неколико тренутака немо, без покрета, а тада с пуно цинизма и у самом његовом даху, пригушено, убрзано запита: — Је си ли видео кадгод у^животу људске масе? Не стотине и хиљаде, већ милионе, небројене милионе. Цео свет. Подбочио сам се на ивицу и запрепашћено гледао. Испод мене су људи, жене, деца. Једно до другог стиснути стоје сви, као збијено влаће жита у непрегледном пољу, пуном мира и тишине. Пријатељ се тренутно трже, и тежим, потмулим гласом продужи: — Не, не, не стоји нико. Сви се крећу. Али знаш како! Ха... ха... то ти ниси у стању да замислиш. Пријатељ се одвоји подаље, стаде мирно, и поче лагано дизати десну ногу. Али то је ишло тако лагано, да је протекло неколико минута док је ногу мало подигао изнад земље, и истом је брзином лагано кретао да коракне напред. Прошло је пола сата док му је стопала додирнула земљу. Тада је оним истим, тако рећи, невидљивим кретањем, преносио труп на ту ногу, да би, после тога, наставио истим тактом кретање и друге ноге. Нисам могао да разумем, како може тако нешто да изводи тако јако нервозан човек. Да ми је когод тако нешто причао, зацело да му не бих веровао ни под каквим условима. Али он настави истом таквом брзином, без и најмањег лелујања тела, без икаквог приметног замора, још неколико корака. Можда је то трајало сатима. Мени је изгледала вечност. Обузе ме нестрпљење, убрзо и дрхтавица. Почео сам његов телесан замор ја да осећам. Дошло ми је да га зграбим свом снагом и померим из тог страшног положаја, али нисам имао толико храбрости. Тих часова преда мном није стајало живо биће, већ машина, која се гвозденом тачношћу и мирноћом креће равномерно и безпрекидно, не осећајући ништа, не знајући ни за шта око себе. Почео сам се плашити и да га гледам, камо ли да га додирнем. Дрхтао сам сав. И док је он корачао, ако се то може корачање назвати, чврсто, усправно, с подигнутом главом, с укоченим погледом у висину очију, дотле