Delo

б е 3 Д А н 15 сам се ја почео спуштати и савијати од сваког часа све јачих, као муња тренутних, наизменичних болова по целом телу. Пријатељ одједном стаде преда ме и поче гласом, по коме сам одмах видео да се силно заморио. — Крећу се без застоја, лагано, тако да се кретање још једино може распознати по растојању између људи и првог понора, које бива све мање и мање. Зажмури, задрхта, и једва чујно настави и с покретима руку: — Стално, без секунде застоја, без секунде одмора. Крећу се сви напред, и лагано сви су ближе и ближе понору, чије се дно не види. Пријатељ леже на сто, подбочи се, и гледаше ме нетремице, разрогаченим, уплашеним очима. Прсте је завукао што дубље у образе. Хтео је да се помогне, и на неки посредан начин да сачува мирноћу. Почео је гласом, који је имао сличности с човечијим једино по томе што је говорио речи, које су имале везе и смисла. — Све су ближе понору. Измешани: крај стараца мајке носе одојчад; крај људи деца. Понор је ту. Ноге се првог реда дижу лагано, да коракну. Лебде над понором. Завуче нокте у месо. Крв му окрвави прсте, па, ипак с муком остаде миран. Трзао се на махове, као да је у највећој ватри. и продужавао истим гласом: — Почели су да преносе тежину тела на ногу, која не налази ослонца. Нагињу се све више понору, и — не дајте! повика уздрхталим, очајним гласом, не померајући- се из свог положаја. — Не дај, пријатељу! Не дај! Ето... ето... губе равнотежу... и... и... сад... сад... нестају... нестају... Нагло истрже руке из образа, глава му паде на ивицу стола, тако да је гледао у под, и настави задихано, заустављајући се после сваке реченице: — Један за другим нестају... Први се ред губи! Други се губи, без гласа, без шума. Из понора не допире ништа. И сви, сви, иду лагано и стално напред, с уздигнутим главама и погледом пред собом. Пријатељ скочи са стола и поче промуклим гласом љутито да говори, и кроз љутњу да се смеје: — Они имају очи да гледају само пред собом. Само у једном правцу, у једној јединој линији. Не гледају око себе, не гледају иза себе, не гледају доле. Ха... њима су дате очи само