Delo

В Е 3 Д А Н 19 — Онај први је најчувенији за данас научник и основалац многих наука. А овај други славан је политичар. Својом великом вештином успео је свом народу и целој раси, да осигура најлепшу будућност. Погледах мало оштро и хтедох му рећи да не збија са мном шалу, да ми не говори о будућности народа и раса, на овом месту, и у овим тренутцима, кад ми он рече: — Не љути се, јер као човеку, морам да дајем објашњења и разлоге човечије. Јако сам желео да што пре чујем другог говорника, и обратио сам у том правцу сву пажњу. И он је, као и први, уживао сву наклоност људи, и говорио гласно и јасно: — Ми се налазимо ових славних и свечаних часова на врхунцу наших победа. Био сам уверен да се овај подсмева људима. Обрадовао сам се дубоком, необузданом радошћу, што сам међу толикима нашао једног паметног, кад говорник сасвим озбиљно продужи: — Живот наш тражи сталну борбу, у којој односи спмо онај победу, који је способнији, спремнији, моћнији. Лагано ми приђе пријатељ и ухвати за рамена тако чврсто, да сам осетио ужасне болове у плећима, и поче усиљеним загушеним смехом: — Говори о славним часовима, а не види безграничне гробнице; говори о врхунцу победа, а не види безбројна телеса. Говори да моћнији. способнији и спремнији односе победу, а не види и не осећа понор преко кога прелази као моћан на безмоћним лешевима. Ха... то је дубока и вечита истина говорника и једини наш непрекидни успех, то: моћ на немоћи. Али он њу не схвата, њен значај не разуме. То је ха... ха... у ритму с нагласцима понавља речицу са без смеха. — И реци ми сад, да ли сам могао све то видети, и осетити, разумеш ли ме, пријатељу, осетити и остати свесан својих поступака, свесан живота, свесан људи. Говори! — повика чврстим, јаким гласом, повуче ме к себи и одједном гурну на зид, одступи корак и настави намрштено: — Мој се малишан уозбиљи. Узнемирили су га израз мог лица и очију и невидљиви напори да учиним макакав покрет, да би се створио међу бића, по спољашности мени слична. — Знам да ти ових тренутака у души бесни бура од немоћи — рече мали, благим, умиљатим гласом. — Али зашто си немоћан, кад је и моћ и немоћ у твојој руци. Жао ме зашто бар 2*