Dositej Obradović u Hopovu

384 Доситеј Обрадовић у Хопову

Он суочава прво појезију и истину: монахе легенада и монахе Сенђурђа, Партоша и Бездина. Јонг је јача његова акција после кад на говорницу изводи саме калуђере, да критикују савремено монаштво: прво дечанског игумана Исаију, затим епископа темишварског Георгијаз) и најзад хоповског игумана 'Теодора. Лица су врло згодно изабрана; долазе до речи и разни крајеви и разни кругови друштвени. О пуно разложне аргументације и за чудо једнодушно изричу ова тројица смртну пресуду савременом монаштву у друштву.

Још је један метод употребио Доситеј у својој критици — историски. Износи пред читаоца првобитнога монаха са својим религијозним заносом, чистим идејализмом; упире прстом у гвоздену логику првих монаха с којом су дедуковали у сваком тренутку дана, године и живота из основних идеја монаштва свој рад, своје поступање, своје владање. Живот тих монаха је борба без престанка, сурова борба човека са самим собом, борба која се уздиже до духовног херојизма који стиче светитељску ауреолу. И напоредо с њима ставио је Доситеј у својој књизи своје савременике. своју братију. Какав необичан контраст! И какав поразан ефекат !

Полазна тачка у Доситејевој критици је, дакле, првобитно монаштво. Приказује нам смисао и пдејал првобитнога монаштва на уста владике Георгија, најпозванијег за то лица у овом тенденцијозном спису. Приказивање се одликује препизношћу и тачношћу.

„Калуђер је грчка реч калогерос, а то ће рећи: добар старац, а монасљ илити управ монатос значи: сам илити самац. [о самом имену види се, шта је. Чловек,

5) Георгије Поповић је био прво нишки епискон па је 1145 г. потврђен за еп. темишварског. У Митропол. Архиви имају планови и прорачуни о неком семинару који је Георгије хтео да подигне у Темишвару. Он је занста био један од напреднијих епископа својега доба. Умро је 15 Фебр. 1157 1.