Dubrovačka trilogija

НА ТАРАЦИ 169

ВУКО У шталу. ГОСПАР ЛУКША

затрептао очима и спустио поглед, пак, иза трена оклијевања, мирно А ти пођи!

ВУКО хоће да сађе Добра ноћ, госпару ! ГОСПАР ЛУКША написао хитро нешто на папиру, па му га дава А ово ћеш придат Дум Ивану ВУКО ље пи гледа га неким очима пуним жеља и молитве.

Госпару!... ГОСПАР ЛУКША

загледао се у његово лице, скоро у себи Заборавио си душу... Пигмалијоне!... ВУК

као горе Што говориш, госпару >

узим

ТОСПАР ЛУКША мирно Ништа! Него да ћеш се до четрнес дана вјенчат с Јелом ВУКО живо, нагло, преображено пригнуо се, па му пољубио руку Госпару мој!

ГОСПАР ЛУКША ставио руку у његове, пак се пригнуо и загледао у прекрасно лице. Шапће као у себи Која грехота ! ... (Стресао се, усправио п одалечио

према стануу — па ћеш у Америку. — А сада... пођи спат.