Dubrovačka trilogija

АТОМ ЕМРАМТ5! 13

ОРСАТ зауставио се за час, пак далеким погледом Реци му: „Госпар Вас Орсат зове!, и одма се врати. ЛУЦИЈА

приближила се, узела му књигу, пак тихо

Хоћу, госпару ! ОРСАТ

непомичан, загледавши се у њезин поглед

Гдје је госпођа Деша 2

ЛУЦИЈА одалечила се, лржећи обадвјема рукама лист на грудима — Моли у капелици. — (пауза). Хоћете ли да је зовем 2 ОРСАТ једноставно

Пушти је. — Пођи!

Луција оде не обрнувши се.

ОРСАТ прекрштених рука, дубоко замитиљен За кога моли 2 Бијела се врата отварају нагло и вас загушени жагор рас-

прену се у нејасним изрекама, довицима, усклицама, по соби.

МАРКО

млад, еух, живчан, држи врата и зове узрујано, једито, дочим иза њега вире двије, три измучене, распламћене главе

Орсате, гдје спг ОРСАТ

остао је као од мрамора. Није макнуо оком, није кренуо руком. Презирно, као у себи МО А Могли бисте мо убит, сад, — на, — да се не мичем !