Dubrovačka trilogija, str. 84

66 ИВО ВОЈНОВИЋ,

Ох!... нико пак не носи шалин, како моја Оре.

ОРЕ

клања се дубоко, с посмијешком

Научила сам од Вас, Мадатше Ја: Сотпђевве Маппа де Вепезза, дате Ф' ћоплецг де 5. М. | Ппрегафтјсе Матје-Сагонпе !

МАРА

шаљиво и нехајно, гладећи бијеле завојке

Ајмех ! И теби је још Франческо по глави.

МАДЕ

Како не би! — Виђеле смо Вас балат контраданцу с Импературом...

ПАВЛЕ

која је предала „козици“ свој шал и клобучић, опонашајући их иронички

Ох! која бремена... која бремена !

МАРА

мирно, гледајући је

Свеђ добра за складну чељад.

ОРЕ

тихо Павли одлазећи с клобуком у руци Разумијеш ли2

ПАВЛЕ погледала ју је мирно, пак стресе раменима и обрне јој леђа Не! МАДЕ Ори

Хомо се промијенут, Оре.

Одлазе, а „козица“ за њима.