Dubrovačka trilogija, str. 87

СУТОН 69

МАРА као горе 5 (Откад се властела немаду поносит и својом мизеријом 2... Ако је Дубровник у сужањеству, будимо и ми у тузи. — Разумијеш ли, Павле 2...

ПАВЛЕ

загледала се нехајно у тле, пак и нехајно одговара

Разумијем. МАРА

сједа у столац па начињајући зврке и шал

Владали смо тисућу годишта, вријеме је да

и умремо. (Станка. — Мирно и благо) Смолићеш ве-

"черас, Павле, дјело од покајања, да те Бог ослободи од пустих мисли.

ПАВЛЕ

пошла до прозора, сјела п загледала се у тмину, што се све то више спушта

Хоћу, мајко. МАДЕ

завирила до врата

У тмици сте, мајко 2

МАРА

Сутон је за разговор.

ОРЕ улазећи с Мадом И за тугу. МАДЕ Оно Данте говори: „Ега | ога',.. ега |

ота“... Спомињеш ли се, мајко 2

1 Бијаше доба.