Dubrovački razgovori

30 ДУБРОВАЧКИ РАЗГОВОРИ

— Не волим науку без срца, продужавао је дум-Нико своју мисао, као што не марим за лијечника који воли медицину а не воли болеснике и не осјећа њихове патње.

— Што се тиче лијечника, доброг лијечника, одврати Божо, његова је задаћа да болесника излијечи или бар да му болест олакша, или, најзад, да га заварава ако боље не може. А да би то постигао мора имати знања, вјештине и савјести. Све то мора давати болесницима без мјере. Али своје срце, не. Јер то није могућно. Љубав троши човјека. И лијечник који би према сваком болесном дјетету осјећао што и према својему, не би био добар лијечник, или не би био добар отац.

— Кад је тако, рече дум-Нико откопчавајући свој реденгот, чуј овај докуменат материјалистичког морала. И извадивши своју бележницу прелиста је и настави: Ето прије неколико дана дошло ми је до руку писмо једнога младог лијечника који је лани умро, упућено назад више годишта његовој вјереници, мојој далекој родици. Прочитаћу вам само оно што је у вези с овим нашим разговором:

Драга моја Нике,

:.. Што више размишљам све ми се више чини да сам добро учинио што се сада специјализирам у туберкулози. Џрије света предмет је врло интересантан, а затим, наоружан темељитим знањем и ординацијом с најмодернијим апаратима (рентген, кварци-лампа, све што треба за пнеумоторакс) увјерен сам да ћу добро зарађивати. Туберкулоза није сезонска болест, а, на жалост, нема изгледа да ће у догледно вријеме бити одједном савладана каквим серумом; у нашем крају има је много, сељах је махом имућан, брзо ћу се прочути и имаћу много пацијената. И тако ћемо, толубице моја, живјети срећни и задовољни, јер имам твоју љубав, ти имаш моју, а моћи ћемо врло удобно живјети. Увјерен сам да ћемо за коју годину имати своју кућу (знаш већ на коју сам бацио око) и свој ауто. Удесићемо кућу тако да ће бити прави рај. Ординација ће бити таква какву тамо још нијесу вићели, јер и то привлачи болеснике. Да знаш, дундице моја, колико сам те се зажелео ... и тако даље.

— Па добро, упита Божо, шта те ту вријеђа2 — Зар изграђивати своју срећу на болесницима!

— Не на болесницима, него на њихову лијечењу. Млад човјек жели бити срећан, и нада се да ће у својој професији успјети. Ако буде болесницима давао све своје знање, ако буде