Dva carstva : roman

120 БРАНИМИР ЋОСИЋ

квари све то чему је он тежио. Јер има ли све то смисла2 Какву улогу он то игра2 Због кога, због чега М зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека» Срба се осећао све уморнијим. Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести. Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија. Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту» На пример Цокић»> Срба се исправи. Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног. Зло зло, добро — добро, свеједно! Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно. Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутномер Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу! Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава. Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора. Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја. Али шта извести до краја» Решавати, поново решавати. Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком. Срба се осећао све уморнији. Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити. Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклониог Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао. Због њега2 Због тог човека што седи тако непомично» Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа! И Срба виде да није било због тога. Због чега онда» Због ње» Још мање, јер то би било без ло-