Dva carstva : roman

ДВА ЦАРСТВА 78

је не гледа. Са ње прелази туга. Ви сте били храбри данас. Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете» — Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б. — Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место. Што не би к нама у ложуг Јесте ли већ чули штогод» Не. Ништа нисте изгубили. Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач. Срећа што Бориса пева Јовановић. Вече није изгубљено. Шта ви мислите о Јовановићуг Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење. Чак и да ми је род! По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин. Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је те сатдета! бзеп де #ате те ратеШе сотараталвоп, али он има нечега младог, крепког, виолентног. Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.

Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна. Беху већ дошли до ложе. Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.

— Уђите само, само смо нас троје — и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б.

Сумње више није било: Радмила не беше дошла. У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита. Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака. Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у