Dva carstva : roman

76 БРАНИМИР ЋОСИЋ

тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце. Чежњаг Та вечита чежња! За чим»

Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! — узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом. — Најзад, зашто је сви жале» Зашто понављају: јадна жена>

Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање.

ХМ

Поноћ беше увелико прошла. Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере. То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства. Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана. У целој њеној Појави било је нечега што изазива ружне мисли, али у исти мах и нечега што привлачи. Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу. Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао. Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.