Dva carstva : roman

ДВА ЦАРСТВА 77

Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман. У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди. Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узнмаше новац или поклоне које би јој он понудио. И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све. Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију. Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу СР,

Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило. И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет. за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу. Он се сети какве све глупости“ беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена — и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега. Зашто недостојно> Он није знао. Оп