Ekonomist

139

и растројен новчани оптицај услед пуштања у саобраћај нових новчаница, које не одговарају економском државном животу. Али одговорни фактори у Краљевини одрицали су да постоји инфлација.

У експозеу буџета за 1920—1921 год. било је наведено да је новчани оптицај у држави сразмерно мањи но у ма којој држави, која је учествовала у рату и да не може бити ни говора о инфлацији, шта више, могло би се напротив говорити о контракцији фидуциарног оптицаја.

Изгледа да не би требало доказивати, да просто аритметичко упоређење новчаног оптицаја са другим државама не даје право на извођење ма каквих закључака. Довољно је, примера ради, да споменемо, да је Краљевина Србија пре рата задовољавала своје потребе са 100 мил. дин. а у придруженим њеним областима, које су улазиле у састав бивше Аустро-Угарске монархије према броју становника било је новца у суми од 820 мил. круна. 1924 год. новчани оптицај у Краљевини достиже суму од 6 милијарди, т. ј. повећао се више него за 14 пута.

Разуме се, развитак економског живота и нарочити услови после-ратног времена, као на пример опште поскупљавање (без обзира на пад вредности новца) свих предмета и рада, мали оптицај меница, чекова и других инструмената кредита могли су изискивати велику количину новчаница, али горенаведена сума у сваком случају мора се сматрати за претерану.

Даље је врло важно питање: чиме је проузроковано ово повећавање новчаничног оптицаја. Одговор на ово дају нам долг наведени подаци: 31. дец. 1918 г. било је у оптицају новчаница за 341 мил. дин. уз дуг државе Народној Банци од 276 мил. д., а 31. дец. 1922 г. новчани оптицај се повећао на 5037 мил. дин. (скоро за 4700 мил. дин.), а дуг државе на 4217,6 мил. дин. (за 4.240 мил. дин.), т. ј. за ове четири године само за 420 мил. дин. пуштање новчаница није било изазвано државним потребама.

Од наведене суме повећања државног дуга треба одузети 1.267 мил. дин. као дуг, који је Држава предузела у

аустро-угарским крунама ради уједињења новчане јединице, али ипак остаје повећање дуга од 3.250 мил. дин.