Ekonomist

553.

HgOvVOrmo pravo, po kome se stranci mogu kod mas nastanjivati i olvarati radnje, važi i danas? - | Po ovom pitanju postoji, kod naših pravnika podeljeno mišljenje. Mi nemamo namere da nlazimo ovde detaljnu diskusiju po tome sporu, ali ćemo saopštiti, da je, po našem mišljenju, ta ugovorna odredba prestala važiti. Ona je prestala važiti 1.) po precutnom užojamnom pristanbu oba saugovarača; i 2.) usled dugogodišnje, i s jednei s druge strane praktikovane megaf/vne primene. Što se fiće naših novih, posle-ratnih trgovinskih ugovora, u njima ovo pitanje nije nikada ni bilo sporno. Posleratni trgovinski ugovori regulišu promet dobara, ali oni ne ulaze u pitanje o nastanjivanju stranaca i o njihovom padu, 1. j. svaka je ugovorna strana zadržala, u ovom pogledu, potpuno odrešene ruke, što znači da je slobodna da jednom stranom podaniku iz ugovornih država dozvoli ili ne dozvoli nastanjivanje i obavljanje radnje.

|

I po onom drugom pitanju: kako bi trebalo ovo pitanje regulisati u budućim ugovorima? — postoje kod nas razna mišljenja, i to ne samo kod publike, no i kod merođavnih (zvaničnih) faktora.

Dovoljno će biti, primera radi, da spomenemo, da je naša delegacija za zaključenje. trgovinskog ugovora sa Ifalijom zastupala negativno mišljenje sve do pred sam potpis ugovora, i da je, tek na poslednjoj sednici, zauzela suprotno gledište. Znači, dakle, da je kod merodavnih faktora preovlađivalo u početku negativno, i da je 'pri kraju preovladalo pozitivno gledište.

Naše je mišljenje da ovo pitanje treba u ugovorima rešiti negafivno. Razlog je vrlo prost, i izgleda nam i vrlo jasan. Za jednu prenaseljenu državu koja ima jaku emigraciju, kao što je na pr. slučaj kod Italije, koja ima godišnje oko 500.000 iseljenika, — postoji i potreba i korist, da se ovo pitanje reši u ugovorima pozitivno, jer ona treba da obezbedi svojim iseljenicima mogućnost nastanjivanja ma teritoriji frećih država. Za državu pak, čije stanovništvo ne emigira i ne mora da emigira — a lo je i naš slučaj — celo pitanje postaje bezpredmetno, — i pri takvom stanju stvari celishodno je ne vezivati se, već zadržavati slobodne ruke. :