Ekonomist

870

Та разлика се састоји прво у томе, што су по другом предлогу одвојене сфере рада или компетенције министра и стручног директора, по енглеском систему министар сам ради, сам доноси одлуке бар номинално уз помоћ једног сталног, стручног и искусног подсекретара, Јаутап-а као саветодавца, и сам отуда сноси одговорност за рад. По другом предлогу министар врши контролу, а ради подсекретар. Али из подвојености сфера рада следује и већа власт, на закону заснована, стручност директора у другом систему. Да би он могао успешно да изводи своје планове и замисли у границама слободе која му је дата, и да би могао одговарати за законит, правилан и успешан рад, потребно је да он сам поставља све особље, да саставља буџет, и друго.

Другу тачку у предлозима реформатора чини децентрализирање државних функција, т. зв. техничка децентрализација. У скромнијој форми налазимо је лепо формулисану код проф. Дигиу-а. У радикалнијој са већим замашајем, у смислу индустриализације државне администрације услед чега се истичу моменти економски и финансиски или тачније технички начин рада нарочито у финансиском и економском погледу — код Фавареја и Шаца. Овај последњи, одн. Центар административних изучавања, у својим реформама изводе до крајњих граница начело индустриализације и од индустриализације администрације хоће да направе индустриализацију државе, и при томе прелазе у област питања о односу др“ жаве према друштву (према удружењима грађанај и о задацима државе, на тај начин постављају нове тачкеу реформи.

Од интереса је забележити, да се идеје овакве врсте јављају и у Немачкој, али су онс мање више остајале у оквиру филозофских гледишта и начела, и отуда нису довољно прецизна у погледу примене на праксу. Оно, што Немци виде на једној метафизичкој висини, и зато понекад само њаслућују практичну примену једне идеје, Французи то опажају конкретно и предлажу директно извесне мере за практичну реформу, расчлањујући их и разликујући их јасно једну од друге. Да наведемо само Волфа Валцендорфа који је развио, развија и даље у симпатичним и интересантним делима своју теорију о „чистој држави“. По њему држава има да врши само „правну“ функцију и да је неспособна и