Ekonomist

692

изнесе пред избрани суд, она друга страна нема могућности да осујети састанак суда и— суд ће се састати; решиће претходно. питање: да ли дотични спор долави у његову надлежност, и при позитивној одлуци узима спор у решавање и мимо вољу оне друге стране.

5 Друго одступање тиче се извршности пресуде.

По предратним уговорима пресуда избраног суда имала је, по правилу, карактер саветодавног мишљења, које није било обавезно за уговорне (парничне) стране; по изузетку могле су се уговорне стране споразумети, у моменту кад износе спор пред избрани суд — дакле пре но што падне пресуда — да пресуда ивбраног суда, на тај конкретан спор, буде извршна, т. ј. обавезна за оба сауговорача.

Италијански уговор, даје пресуди избраног суда много већи значај. По чл. 31 уговора стране уговорнице изјављују унапред, да ће признати као извршну сваку пресуду коју избранни суд. донесе, и да ће се, према томе, његовој пресуди увек покорети..

Као што се и на први поглед види, овде је нашла израза једна тежња, за коју поборници »вечитог мира« стално пледирају, и која је на последњој конференцији мира имала доста присталица — тежња да се створи један међународни форум, који би расправљао спорове између држава, те на тај начин отклонио пружане сукобе. Са чисто економског гледишта човек би могао бити присталица оваквих и овима сличних установа ; за поборнике државног суверенитета она је и била пи остаје неприхватљива.

На завршетку да учинимо још две примедбе, од којих се једна односи на празнине у уговору и на нејасности појединих уговорних одредаба, а она друга на немар, који се испољава у редакцији појединих чланова, који немар потенцира и иначе нејасне уговорне одредбе. Као доказ за горње тврђење нека нам послужи следећи примери.

1. У уговору се нигде не спомињу извозне премије, т. ј. не предвиђа се решење за случај, да једна од уговорних страна путем извовних премија форсира свој извоз дестиниран ва пијаце оне друге уговорнице.

Ова празнина осећала се и пре рата, после рата она постаје много осетљивија, будући да је форсирање извова путем премија разних врста (обухваћамо овде и ошширније) постала тако рећи свако-дневна појва.