Ekonomist

693

Услед овога може се, сваког момента, појавити између наше Краљевине и Италије спор : да ли се једна мера има квалификовати или не као извозна премија; да ли, ако се она као

таква квалификује, она друга страна има или не права на за-

вођење коализаторне царине >

У предратним уговорима извозне се премије и не спомињу; пракса је, пак, неједнако реагирала на случај, да је конста товано премирање робе: једне су државе увек заводиле компензаторну царину, док су друге државе некад заводиле такве царине, а некад не. Спорови о оправданости или не компензаторних царина били су често покретани, али ни један спор није изашао пред избрани суд, — остало је, дакле, једно спорно нерешено питање, за овакву ситуацију, за коју нису оскудевали аргументи ни у једном ни у другом смислу.

Присталице компензаторних царина бранили су своје становиште тиме: шшто извозна премије па била она државна или приватна, мора имати за последицу — да смањи одн. да анулира царинску заштиту, — и компензаторска царина има да послужи као средство, да се заштита реинтегрира. Противници овога мишљења стајали су на гледишту: да се један

_ везан царински став не може за све време трајања уговора по-

већати, у толико мање, што би тиме и практична примена клаузуле највећег повлашћења била доведена у питање. Да споменемо, најзад, и једно треће мишљење, које је у принципу било ва комперзаторну царину; али које је изјављивало сумњу у могућност њене правилне примене.

Према оваквом стању ствари, а уверени да ће и Италија, и друге државе јако фаворизирати свој извоз робе за нашу Краљевину, и да ће, у том циљу, бити употребљене и извозне премије, — било је, по нашем мишљењу умесно, да се отклани свако спорно тумачење у погледу извозних премија и компенваторних царина. У том циљу требало је унети у уговор одредбу која би гласила: за случај да у једној уговорници буду заведене извозне премије у ма ком виду и облику — тајне или јавне она друга уговорница имаће права да заведе компензаторну царину у износу премије.

2. По чл. 3. уговора: царине и други терети (алге сћагоез), којима је оптерећен увоз робе из једне у другу уговорницу, — не могу изнети више но што је, ва дотичну врсту робе, предвиђено, у уговорној тарифи.