Ekonomist

ни умиру ти

51

načela ı mjera, koji se ne mogu dovesti u sklad, te tako postaje predstavnik s&rajneg etattsma ı upravo potenciranog prava držaonog nadzora. Takove mjere možda konveniraju onima, koji zagovaraju centralistički sistem u svakom pravcu, ali izazivaju najjače proteste i bojazni sa strane onih, koji privredu smatraju domenom reda ı rada u toliko više, u koliko manje država ima ingerencije u njezine poslove. |

Dr. Huso Ногтатт.

Нова саобраћајна тарифа

Усавршавање техничког склопа домаћег саобраћаја упуБено је једним током који заслужује пажњу и похвалу, крај свих примедаба које се чине, са разних страна, на равне појаве практичне природе. За последњих пет година, може се рећи, саобраћајна политика свих влада држала се је два велика начела.

На првоме месту један огроман део труда п жртава опо је посвећен техничкој страни саобраћајне службе: обнови пруга, њиховом појачавању, замени старих мостова новим, подизању објеката које су изазвале потребе времена п привреднога делања као што су: нове пруге, нове станице, нове укренице и постаје, радионице и т. д. У томе се, кашто, ишло преко граница практично дозвољеног, и, у неколико на уштрб других грана, у првоме реду саобраћајно тарифске службе. Јер, и поред тога што нове пруге, као што су оне између Веmeca пи Штипа, имају првенствено привредни карактер, и, према томе, располажу условима да од првога дана буду активне, начин на који је њихово подизање извршено, т. ј. из буџетских средстава, намеће озбиљно питање да то није можда добрим једним делом утицало на скупоћу тарифа, на коју се широки привредни слојеви данас жале.

Затим, готово једновремено радило се и на сређивању тарифеке стране службе у саобраћају. Можда са мање одушевљења и проницљивости у суштину наступајућих потреба. Али тек радило се. И то се да видети. Прошле године, почетком октобра донета је нова унифицирана саобраћајна тарифа за