Ekonomist

150

нарским друштвима, као надзорна власт, позват да решава с томе, јесу ли зборови акционарских друштава правилно обављени, што се нарочито види и из одредбе члана 57. Закона о акционарским друштвима, но којој може Министар одредити комесара, који ће присуствовати збору и пазити да рад збора буде сагласан са одредбом закона о акционарским друштвима.

Узимајући даље у оцену разлоге жалиочеве, нашао сам да cy Ba расправу правилности сазива ожалбеног збора и рада на њему меродавни једино прописи закона и друштвених правила и да уговор, на који се жалилац позива само у толико вреди, у колико су извесне одредбе његове унесене у друштвена правила. Одредбе тога уговора су грађанско-правне природе и регулишу односе између жалиоца пи Управе Државних Монопола као оснивача, докле односе између друштва, које је правна личност и његових садањих п будућих акционара, регулишу статути.

Наводи да друштво не постоји нема места, јер је друштво протоколисано код Трговачког Суда и тек с брисањем његовим из судских спискова гаси се и правна личност његова. Монополска Управа је уплатила 20,000.000 д. (чл. 8. пр.), а и самом фабриком предузело је управљати друштво, које је, како се из акта види, одржало и свој редовни збор и поднело први биланс и извештај о раду фабрике, те по томе не само да друштво правно постоји, већ и фактички дела — чл. 19. Зак. о акц. друштвима. Отуда је надворни одбор, по чл. 37. Закона о а. д., био у праву да сазове збор акционара ради попуне места, ако је, оставкама чланова, Управни Одбор фактично сведен на број недовољан за решавање, но имајући у виду да је оставком Вапином евентуално наступила потреба и измене правила. Мето тако стављањем обезбеђења од стране Управе Државних Монопола на имовину Милана Вапе не значи непризнавање друштва, јер Управа Државних Монопола може за учињене авансе по уговору тражити прибелешку према трећој особи до регулисања односа, као што и Милан Вапа може тужити Управу Државних Монопола ва накнаду штете на случај неодговарања обавезама ив уговора. У сваком случају то су односи грађанскоправног карактера за чије расправљање није надлежно Министарство Трговине и Индустрије и који немају везе са законом о акционарским друштвима и питањем, које се овде има расправити : је ли сазвати вбор савват правилно и је ли се могао одржати, као и да ли су његове одлуке засноване на 3закону у друштвеним правилима.

Постојање акц. друштва не може се спорити, а позивање жалиочево на чл. 81. закона о акц. друштвима је прерано, пошто се у истом члану предвиђа када друштво има престати. За престајање друштва предвиђен је нарочити поступак у вези са ликвидацијом, па се тек по томе друштво гаси. Зато у колико би били тачни жалиочеви наводи, да сем њега и Управе