Fermenti i fiziologija

ности; у исто доба њихов хемијски састав јамачно би бацио светлости на узрок те специфичности, те бисмо схватили зашто ерменат утиче

само на извесно тело као што кључ отвара једну браву, по изразу

Еазећег-а. Пошто-се спечифичност Фермената не може одредити непосредним путем, то се она одређује заобилазним чтутем помоћу разних метода које немају апсолутне вредности и које подлежу критици. Шта више, употребом тих равних метода не долази се увек до истих закључака а неки пут се долази и до супротних закључака. С тога треба имати на уму да специфичност Фермената како је ДАНАС утврђена не почива на чврстој основи. -

"Промотрићемо разне методе помоћу којих се одређује споцифич-

ност Фермената. |

1 Метода раздвајања. Непосредан би доказ био да две Ферменте ске акције једне ферментске течности припадају различним Ферментима, када би се из те течпости могла издвојити два тела од којих би свако имало по једну од двеју Ферментеки акција, То је раздва јање Фермената остало до данас неостварено и то из више узрока. Пре свега, Ферменти су веома осетљиви према хемијским и Физичним агенсима који их у већини случајева пазоравају. Затим, ако додамо да су Ферменти колондне природе, да према томе не кристализују, да се налазе у малим количинама према осталим телима која их попраћају и да нам је њихова хемијска природа непозната, тада ће бити јасно да је издвајање Фермената далеко тежи проблем од издвајања ретких земаља и радиоактивних тела.

Многобројна су средетва употреб. уљавана удиљу раздвајања фермената једних 'од других, као што су Фракционо та, тожење, дифузија, повлачење Фермоната разним талозима, абсорбујућа моћ неких тела, Ддијализа и т. д. Та је разна ередства употребио К. СТаеззпет! у циљу одвајана пепсина од лаба, без стварних резултата. Ни у коме слу-

чају не могу се јасно одвојити две Ферментске акције једна од друге

Или ее једна од њих уништава или се опет палазе обе 3 заједно али

у другим размерама, Пошто је немогућно одвојити фермевтске акције.

једне од других, тражи се доказа о њиховој независности у промени размера њихових интензитета под разним утицајима. На пример, Филтровањем ферментеких течности кроз порозна тела може се констатовати да је нека Ферментска акција јача или слабија према једној , другој -Ферментској акцији у проФилтрованој течности, него ли што је била у тој течности пре Филтровања. У том се елучају закључује да те две ферментске акције треба приписати различним Ферментима. На тај су

начин Вемтапа и Ној егег утврдили да хидролиза целозе п амигда- лина не припада истом фермепту. Поред Филтровања могу се у нетоме ·

" К, бјлезвивг. Вентасе хш' сћепивсћец Рћузјој иза Рабој. (1902,)

РЈ