Fermenti i fiziologija

у се

циљу употребити и друга средства, хемијска или Физична, Закључци којима води та метода немају велике, вредности, јер знајући како су Ферментске акције осетљиве-према промени средине, промене произ„ведене Филтровањем на Ферментске“ акције е мегу се приписати. тромени средине, -која би неједнако утицада на две Ферментске акције Једнок истог. фермента. 5 = - = ПИ

11 Метода делимичнога разоравања. Док. се у "првој методи тражи да се Ферментске акције очувају "одвојене једне од других, дотле се у овој методи-тражи да се "једна. Ферментска Функција потпуно уништи а да друга остане више или мање активна, То је метода | која је прва и улотребљавана за одређивање специфичности Фермената. Обично се употребљује топлота за применивање те методе. Покушава. св, да ли је могућно, загревањем Ферментске течности на извесној температури, уништити једну Ферментску акцију ада друга преостане, Ако се успе у томе, закључује се да два различна Фермента проуврокују те две ферментске акције. Поред топлоте могу се“ употребити и други Физични или хемијеки агенси. Тако је на пр. Вгасћ нашао да сирћетна киселина у извесној дози спречава потпуно утицај екстракта горког бадема на млечни шећер али не спречава његов утицај на амигдалин. а

Вредност приндипа ове методе није неоспорљива. Јер је могућно замислити да под извесним утицајем један Ферменат изгуби своју Ферментеку моћ према једноме телу а не према другоме. Затим, може се десити да се два Фермента разоравају под утицајем истих погодаба, на пример под утицајем исте температуре. Најпосле и у примени те -методе наилази -с6' на тешкоће, јер се у мнорим случајевима дешава да она температура која уништава једну Ферментску акцију ослабљава у' толикој мери другу да се ова једва манифестује, тако да није могућно дати какав закључак, нарочито у случајевима када наше мере фер"ментске акције нису јако осетљиве. Тако се, на пример, акција лактазе може констатовати тек пошто је тај терменат хидролизовао око 2090 млечнег "шећера у 8'/, раствору; докле ве акција емулсина- на амигДалин може да констатује у самом почетку. И дијализа може. да послужи у примењивању ове методе, јеју смо“ видели "да из сока који дијализује“ могу да ишчезну неке ферментске акције док_ друге преостају. У - Зи

111 Метода поређења. Ова метода почива на сљедећем принципу. Да · би се решило да ли две оерментске акције једне исте е > ферменте ке средине припадају једноме или двема оерментима, тражи се да ли је_ могућно наићи на једну фермен теку средину која би поседовала само једну од двеју Ферментских акција у. питању. Ако.се нађе таква Ферментека средина, закључује 6 да су оне"две Ферментске акције прве течности произведене ДЕРИ Формон Рима. а, Пе 7

По - “та љ

"А --

а 4 = пртац 19 5» .: А ене у “ м ме пи атола ишње љек шо- пи