Fermenti i fiziologija

о“ Б Н · и - Б 21

ај ме па

ментска се течност, која врши две Ферментске акције чија се епециФичност хоће да одреди, стави у додир у истој количини и у истим погодбама температуре и концентрације: 1. са једним од два тела на која утиче Ферментска течност; 2. са другим телом; 8. са мешавином та два тела. И тада се упоредно посматра којом се брзином врши реакција у та три случаја. Ако се констатује да-сее у 8.-реакција на оба тела врши истом брзином као када су та тела сама у 1. и 2. тада се закључује да су те две Ферментске акције независне једна од друге и да се имају приписати двема Ферментима, Јер би иначе било несхватљиво да један Ферменат употребљен у истој количини може у 83. да изврши акцију једнаку са збиром акдија у 1. иза. Када се пак констатује да је се Ферментска акција у 8 победила међу оба тела, тако да је реакција слабија за мешавину оба тела него ми за та тела усамљена, тада се закључује да те две Ферментеке акције врши један једини Ферменат. |

Када се помоћу ове методе добију резултати који говоре у смислу два Фермента, мислимо да се методи нема шта пребацити јер се похоћу ње констатује да- су те две Ферментске акције динамички независне.. А пошто се у ствари под именом термената схвата њихова динамична моћ, то је јасно да ова метода даје непосредне закључке. Али у слутају аката који говоре у прилог продукције двеју ферментеких акција од стране једног фермента, ова метода нема, исту вредност као у претходном случају. Јер се увек може учинити примедба, да је у 8 (мешавина оба тела) Ферментска акција слабија него ли у ћи 2 не с тога што се Ферменат дели међу два тела, већ што једно тело може својим присуством да спречава реакцију другога, што ваиста врло често бива. О техничке стране наилази се често на једну препреку при примењивању ове методе: често се има посла са таква два тела на која терментека течност утиче са врло различном брзином, тако да је једно готово потпуно хидролизовано док је друго тек почело да се хидролизује. У овоме се случају не може ништа поуздано закљутити,

Из овога прегледа метода којим располажемо за одређивање степена специфичности Фермената, може се видети да то одређивање у већини случајева није поуздапо и од неоспорљиве вредности, Можда је и то

узрок што се у последње доба појавила тенденција ка све већој спе-

Дитичности Фермелпата и према томе и ка повећању броја Фермената, јор методе помоћу којих се ово утврђује, као што смо видели, пре воде ка таквим резултатима у својој непоузданости него ли ка супротним,

.

Х. Еволуција ферментске функције.

Као што се праћењем једне Физполошке Функције или једног орташа гроз већи ни мањи део серије живих створова може добити