Fermenti i fiziologija

све последица факта да је варење само предходан чин праве исхране која бива у ткивима. Тај претходни чин могао би се, теоријски говорећи, одиграти изван створа као год и у апарату за варење.

Код виших створова, дуж цеви за варење наилази се на серменте тела која састављају њихов алимент: Ферменти беланчевина, масти и угљених хидрата. Храна, ступајући у апарат за варење наилази пре свега на лучење саливарних жлезда. Ферментска је улога саливе незнатна. Џетина је да мешовита салива, Т. ј. мешавина лучења трију пара жлезда, има моћ да хидролизује штирак. Али пошто алименти бораве кратко време у устима и пошто је та амилолитична моћ саливе епречена у желудцу киселином те средине, то салива игра мезнатну улогу у варењу. Успело је се да се код пса изврши аблација евих саливарних жлезда и животиња је живела без знатних поремећаја варења. У желудцу алименат наилази на пепсин, лао-терменат и липазу. Ту наступа претварање беланчевина у пептоне док се протенди разрешавају у беланчевине и простетичне групе. Лаб-ферменат и лилаза утичу као што знамо једна на млеко друга на масти, Улога је желудачнога сока у варењу несумњива. У обичноме се говору цела појава варења обично ематра као локализована у желудцу. Што није тачно, јер најважније и најразноврсније оерментске појаве збивају се у самоме цреву. Дванаестопалачно црево са својим соком, Ферментима својих дувара и панкреаеним соком, то је главно седиште варења које може и само да задовољи потребе организма својим Фупкинонисањем, Видели смо да саливарне жлезде не играју знатну улогу у варењу и да ова Функција није поремећена код пса када се те жлезде изваде; за желудац и његов сок не можемо рећи да не играју зиштну улогу у варењу, али њихова улога није неопходно потребна ствар. Код мачке и пса успело је се да се желудац извади из организма п да се једњак састави са дванаестопалачним цревом. Такве животиње живеле су више година у потпуну здрављу, храњене уситњеном храном, без поремећаја у исхрани. Није на њима посматрано ни мршављење, ни неупотребљивост хране. једном речју никакви поремећаји који би били у вези са поремећеном функцијом варења. Та могућност укидања желудачних Функција разумљива је када се има на уму да нанкреасни сок и прево садрже све потребне ферменте за потпуно варење трију врста тела која састављају алименат. ПЏанкревени сок трипсином и ерепсином деградује беланчевине до стадијума амино-киселина; његова липаза хидролизује масти, а малтаза и дмилаза зуалтозу и штирак. Црево својим соком и Ферментима који се налазе у његовој слузокожи, хидролизује сахарову, трехалову, млечни шећер. Црево садржи и друге љерменте: ерепсин, нуклеазе, аргиназу, лилазу. Када се има на уму да су многи од ових Фермената локализовани у самој слузокожи цревној и да се не налазе у превноме соку, тада не треба се еби више пред-