Fermenti i fiziologija
и и"
2
Цревна је малтаза, бар код пса, ендоцелуларна, т.ј. налази се у ћелијама цревне слузокоже, а нема је у превноме соку који је ослобођен отпалих елузокожних ћелија. Панкреасна је малтава потпуно неактивна у отеутности извесних соли.
У начину понашања према извесним дериватима малтозе, малтаза бескичмењака разликује се од малтазе сисара у истом смислу као што ћемо видети да се и лактазе тих двају порекла разликују једна од друге према дериватима млечног шећера.
Малтобионска киселина која се добива умереном оксидацијом малтозе помоћу брома (Кзаећег и Меует) има велике сличности са лактобионском киселином у толико, што је у оба случаја алдехидеска Функција. ових дивахарида претворена оксидацијом у киселу Функцију. Хидролизована разблаженим топлим киселинама, малтобионска киселина даје (|-тликозу и гликонску киселину:
(12 ЈЕО 08 4 Нзо -— (05 На (06 -|- (55 На 07 малтобионска, КИС. гликоза гликонска Кис.
Такву исту хидролизу врши један Ферменат који се налази у соку Непх-а (Вјетту и Ђаја): и који на исти начин хидролизује и лактону тог тела. Природно је приписати ту Ферментску акцију малтази коју садржи сок о коме је реч. Међутим, малтазе сисара (цревна и панкревасна) без утицаја су на малтобионеку киселину. Малтаза виших створова етрого је специфична, док је малтаза Непх-а мање специфична и може да утиче не само на малтозу већ и на извесне деривате тог шећера као што су малтобионска киселина и Фенилмалтозацона.
Фенил-малтозацона. Ово тело хидролизује се под утицајем једног фермента који се налази у соку Непх-а, у гликозу и гликозацону:
6 220 ()' (06 Не Ма): - Н 3() = (18 Н 12()6 + (5 и! 10(5: (6 У Е Маје малтозапона еј - гликоза, гликовацона.
Ова је хидролиза у толико интересантна што се помоћу киселина, као што је показао Т1зећег, она не може добити. Под утицајем пушљиве хлороводоничне киселине, малтозацона губи своја дна остатка Фенилхидрацина и претвара се у малтозону, тело са кетонском и алдехидском Функцијом. с
Етзећег је констатовао да се то последње тело под утицајем једног Фермента који се налази у пивском квасу, хидролизује у гликозу и гликозону.
Овај пример показује корист од ермената као средства за добивање хидролиза које се не могу добити хемијским агенсима.
г Бјегту ег Спаја С. Е. 5ос. Вло!. 64 стр. 658 (1908).