Fermenti i fiziologija

441

Рамнино-рамназа.

Рамниноза је трисахарид који се добива поред рамнстине као продукат хидролизе једног гликозида: хеанторамнине. Под утицајем разблажених киселина рамниноза даје 2 мол. рамнозе и 1 мол галактозе. Поменуту хидролизу ксанторамнине добили су Сћ, по О. Тапге!

једним Ферментом који је нађен поред самог гликозида у плоду Кћаттиз

грјесћотба. Рамниноза редукује Фелингову течност. Не превире под утицајем разних квасова. Емулсин, инвертин и Ферменти Азрегд из тадег-а без утицаја су на рамнинозу. До данас Ферменат који утиче на тај трисахарид нађен је само код НеПх-а. Вјетту му је дао име рамнино-рамназа.

Рафино-левулаза и мелибцаза.

Рафиноза је трисахарид са С“ који потпуно хидролизован даје три молекула хегзоза и то по један молекул галактозе, гликозе п левулозе:

(018 за (016 + он: (0) — (08 = (06 - (05 а (06 –— (05 н 00"

Рафиноза не редукује Фелингову течност; према томе тај угљени хидрат нема слободне алдехидне или кетонске Функције. Горе назначена хидролиза добива се када се рафиноза греје са разблаженим киселинама дотле, докле се редукујућа моћ повећава. Али, зауставивши хидролизу у угодном тренутку или употребљујући разблаженије киселине, рафивоза претрпи делимичну хидролизу која се састоји у продукцији једног молекула левулозе и једног молекула мелибиозе:

(18 Бе 016 + Нзо = 07 Не 086 - С“ НО"

Мелибиоза је дисахарид који хидролизован даје по један молекул ваикозе и галактозе. Овај дисахарид редукује и према томе једини се са по Потпуна хидролиза молекула ратинозе, назива се јака мнверсија, а делимична са продукцијом левулозе и мелибиозе, назива се слаба инверсија.

Познати су Ферменти који врше било слабу било јаку инвересију рафинозе. Шта више, помоћу њих се може добити једна хидролиза рафинозе која се не може добити помоћу киселина, а то је одцепање једног молекула рафинове са продукцијом једног дисахарида састављена од левулове и гликозе.

Рафиноза превире под утицајем квасова, али пнеједнако према врсти кваса. Док под утицајем чистих култура “исокиљ квасова рафиноза даје само 189, алкохола, дотле под утицајем ниски даје око 409/,. Та разлика у производњи алкохола долази отуда што високи квасови непотпуно хидролизују молекул рафинозе; у том случају имамо слабу инвереију и алкохол се ствара искључиво на рачун левулове. Док под утицајем ниских квасова ратиноза претрпи јаку инверсију