Fermenti i fiziologija

5

и алкохол се ствара на рачун свих трију хегзоза. Таесћег и Глпдлег и Ваџет, показали су да инвертин из кваса проузрокује само слабу инверсију рафинозе а нема утицаја на мелибиозу. Хидролиза овог дисахарида приписује се једном другом Фермепту, мелибиази коју садрже ниски квасови под чијим утицајем рафиноза потпуно превире. 8

Ферментска течност АзретоШ их-шеет-а хидролизује рафинозу и та хидролиза иде даље од ступња слабе инверсије (Воџтапејову'. По Ејасћет-у емулсин горког бадема хидролизује мелибиозу, док је лактаза кефира без утицаја на тај шећер.

У новије доба Хецђете“ је добио помоћу пречишћеног емуленна један нов начин хидролизе рафинозе, који се састоји у одвајању молекула галактозе од молекула рафинозе са продукцијом једног дисахарида који је сличан сахарозп, јер као у овај даје хидролизом по један молекул гликозе и левулове. Код животиња су тек скоро нађени Ферменти рафинозе. Рашку и Уосе!, Етзећет и'Хлеђе], добили су само негативне резултате тражећи код многобројних виших животиња те-Ферменте. Код нижих пак животиња Вјетту и Баја“ су нашли Ферменте који утичу на рафинозу и то код сувоземних мекушаца и слатководних ракова, док морски мекушци и ракови не садрже ферменте рафинозе. Сок НеЦх-а садржи ферменте који потпуно хидролизују рафинозу (јака инверсија). Под утицајем Фермената тог сока рафиноза најпре претрпи слабу инверсију која је потпуна у току од 24—48 часова; затим почиње хидролиза ослобођене мелибиозе која је спора и тек после де-. сетак дана јака је инверсија потпуна.

Из овога што претходи види се да Ферменти могу да хидролизују рафинозу на сва три једино могућна начина. У тој хидролизи морају узимати учешћа најмање два Фермента. Неки су истражиоци приписали инвертину слабу хидролизу рафинозе, с обзиром да у овом случају као год и код сахарозе Ферменат одваја остатак левулозе од остатка гликозе. Али, многи су инвертини без утицаја на рафинозу (инвертин сисара, инвертин морских мекушаца и морских ракова). Дакле, опет долазимо до истог питања као и приликом Фермента лактозе и њених деривата: постоје ли различни Ферменти који хидролизују једни рафинозу (слаба инверсија) други сахарозу, или постоје две врсте инвертина, једна врста строго специфична хидролизује само сахарозу а друга мање специфична хидролизује сахарозу и рафинозу (слаба инверсија). Већ у више прилика смо рекли да се нема озбиљна разлога натињати више ка једној од ових двеју хипотеза. (0 практичног погледа згодније је дати посебно име Ферментима који хидро-

| Ела. Вопгупејоћ, Јопгп, Че Рћаттасје ег Је СОћшше р. 898 (1896) # Хеџђети. 2. 4. Уег. 4. 4. Хпскемпаатје (1907) 3 Блеггу об Спаја С, К. Бос. Влој, 61. стр. 485 (1906)