Fermenti i fiziologija

Код виших створова није до данас нађен Ферменат који би утицао на стахиову. Док, на против, код нижих животиња знамо да такав терменат постоји. (7. Ватећећ и Влетгу констатовали су да цревни еокови Непх-а и Азбасио-а хидролизују потпуно етахнозу као што то чине минералне киселиче. Нема сумње да у тој сложеној Ферментеској акцији узимају удела више Фермената, Рекли емо да продукти који се називају ин-_ вертин кваса и семулсин бадема, одвајају левулову од стахиозе. Вероватно је да то чиви један специјалан Ферменат који се налази у тим продуктима и који није ни Ферменат инзертин, ни Ферменат емулсин а још мање Фферменат амилаза који хлдролизује штирак. Тај би Ферменат био дакле стафио-левулаза, по напред изложеној номенклатури. Рјетту мисли да одвајање левулозе од стахиозе, од рафинозе, п од генцијанове врши исти Ферменат коме даје име левуло-полиазе, да би тиме назначио да тај Ферменат одваја левулозу од тих полиоза (полисахарида). к

Рекли емо да сок НеПх-а хидролизује и манинотриозу. Али та хидролиза не врши се одједном по горе изложеној Формули у 1 мол, гликозе и 2 мол. галактозе, већ најпре се одваја само један молекул галактозе и тиме се ослобађа дисахарид састављен из гликозе и галактозе, чија је природа још непозната али који свакако није истоветан са млечним шећером. Тек пошто је ослобођен, тај је дисахарид хидролизован од једног Фермента који се налази у соку Непх-а. Најпосле, Хешђега и Гасјипапп' мисле да су помоћу једног биљног емулсина добили један нов начин хидролизе манинотриозе у гликозу и један дисахарид састављен из 2 мол. галактозе. ~

Из овога се види да смо на путу остварења помоћу Фермената свих могућних начина хидролизе стахиозе о којима је било речи приликом номенклатуре Ффермената.

Амилаза.

Данас се под именом амилазе подразумева Ферменат који претвара штирак у малтозу. Напоменимо пре свега да се штирак налази код биља у облику зрна која имају извесну грађу и за која је лако опазити да нису једно хомогено тело, Отуда и није чудновато да штирак није једно једино хемијско тело већ мешавина бар двају тела која се разликују једно од другог по извесним особинама. 'То излази из најновијих резултата које су добили Мадцепте, Коцх и г-ђа Гружевека. По њима, штирак је једно хетерогено тело састављено из амилозе пи амилотектина. Амилоза (или амилозе, јер је могућно да штирак бадржи више таквих тела сличних међу собом) има следеће особине: не раствара се у хладној води; раствара се потпуно у води загревањем на 1509 за 1 час, и тај је раствор беличаст и мутан (,„ора-

„ Хешћеге ша! Баста Влосћеш. Дефзећ. Стр. 166 (1910).