Fermenti i fiziologija

р 49

вирање пиринча у справљању јапанског пића „саке“. И код бактерија је нађена амилаза (Васбеглша фегто).

Код животиња је амилаза врло распрострањена. А то је сасвим природно када се узме у обзир да је штирак у већини случајева најважнији угљени хидрат њихове хране. Амилаза се налази код човека и код сисара у саливи, у панкреасноме и цревноме соку; у крви, јетри, мокраћи и измецима. Њена редовна присутност у јетри од особитог је значаја у гликогенској Функцији тог органа. Амилаза је нађена код представника целе животињске серије. Вероватно је да не постоје животиње које немају амилазв.

Амилаза има особину да претвара гликоген у тликозу. Гликоген, назван још „животињски штирак“, јесте облик угљено-хидратеске резерве у животињском организму. Налази ее нарочито у јетри и мишићима. Гликоген постаје Физиолошки употребљив тек пошто се претворио у гликозу; то и у овоме случају амилаза има велике Физиолошке важности.

Инулаза.

Инулин је полисахарид који хидролизом даје левулозу (по Таптег-у не вамо левулозу већ и мало гликозе). Налази се код многих биљака, код којих замењује штирак. Разликује се од штирка својом растворљивошћу у врућој води и тиме што се не боји јодом, а и по продукту хидролизе.

бтееп је нашао у кртоли НеПапћиз биђетозиз-а Ферменат који хидролизује инулин и назвао га инулаза. Та кртола садржи много инулина. Сличан је Ферменат нашао Воптацејов код Азрете из теет-а. Код животиња, инулаза није нађена. Међутим, нема сумње да инулин има алиментарне вредности и за човека иза многе животиње, Тако у неким крајевима западне Француске, кртоле Небалћиз-а јесу у извесно доба године главна храна стоке. Котапов је мислио да инулин прелази непосредно веном портом у јетру и да је ту хидролизован. То је нетачно. Инулин убачен у крв прелази у мокраћу. Тај угљени хидрат мора по општем правилу бити пре евега хидролизован да би био Физиолошки употребљив; ту хидролизу код виших етворова у одсутности фермента врши киселина желудачног сока на температури тела, јер се инулин необично лако хидролизује разблаженим киселинама. Тако да киселина желудачног сока која у нормалним приликама концентрације и температуре не може хидролизовати ни штирак ни остале главне угљене хидрате хране, може хидролизовати инулин.

Док је инулаза одсутна код виших створова, она се налази код Непх-а у цревном соку тог мекушца. Та инулаза Неђх-а није врло активна, упорсђена са другим Ферментима истог сока, који брже хидроли-

ФЕРМЕПТИ И ФИЗИОЛОГИЈА х 4