Fermenti i fiziologija

50)

зују маногалактане које се иначе тешко хидролизују киселина, него ли инулин кога и врло „разблажене киселине“ необично брзо хидролизују. Мананазе и галактаназе (цитазе). .

У биљном царству налазе се кондене овани. угљени хидрати који хидроливом дају хегзозе мапозу и галактозу. Пошто су те хегзозе ФивиолоШшки употребљиве и од витих створова, Ферменти манано и галактана имају велике важности јер од њихове присутности или 0одсутности зафиси да ли ти полисахариди могу бити алпмслат или не.

Маногалактане; мешавине манана итал: актапа у разним српзуерама, састављају резервну храну зрна: мнетих "биљака. Прву је маногалактану извадио Маи из зрна „луцерно (Мефеасо заун) и назвао

„је га, лактиња. До данас су манано и Талактане нађене код мпогих раз-

нородипх. биљака. Плодови разних палма садрже манапе, Такоје албумен (коштица). урме (Рћоелих ас у ега) поглавито састављен од ма-

"пана, тако исто албумен једне друге палме, Рпугејсрћаз тастоватра,

(који је услед своје тврдоће и Великих димензија“ употребљаван за прављење дугмади и др.) даје хидролизом поглавито манозу. Албумен кафе садржи кондензоване угљене хидрате који дају хидролизом манову, Албумен једне Легуминозе, Сетабопа зуца (рокчић) садржи маноталактану еличну са Мипил-овом ралактином, а коју је. ЕТколназвао карубина. Агар-атар, врста алге (Кисиз азиујасеца) која се нарочито употребљава у бактериологији као чврета подлога за културе, састављен је поглавито од галактана. Напоменимо још само да кртоле многобројних Орхидеа садрже. такође манаве: салеп, који се справља у облику топлог пића, није ништа друго до осушене кртоле извесних Орхидеа. Е х

Ферменти манана и галактаца познати су у-оба жива дарства,

Одавна се 09 Ло приметило да чврети албумени палма, као што је у. тбу мен

урме, омекшају за време клијања и постепено смањују своје димен-

_зије. Дапас се зна да то бива под утицајем Фермената, који хидроли-. зују њихове конденсоване угљене хидрате, Тако је ЕПтове“ извадио.

из рокчића Ферменат харубиназу који хидролизује маногалактану која ве налази у истом плоду. Воптдпејоћ и Немазеу“ нашли су сличан ферменат и у других рожатих албумена и у печурке АзрегеШиз псе. Тај су Ферменат назвали семиназа. Исти су истраживачи шали у зрну једне палме, Рћостих сапамепуј, један ерменат који хидролизује њен албумен дајући манозу; семиназа те палме хидролизује

"такође и -маноралактану рокчића (Сетаћоша заџа), док на против

семиназа луцерне нема утицаја на манане Рћбоетих сапатмеп55-а. На1 Буфропи. Још, Че Раш, еб де Оћише УГ 210 (1897). 2 Вопгупевјог ве Немазеу. Јолпта Че Рћатт. СЕ Че Опце стр. 104 и 357 (1900),