Fermenti i fiziologija

| | о > ВБ — = к ме "= 7 ти НЕ. И а пи иу а Е ~ 1

па ође иатонццреј и-пи пи цтниит рина сва –шљии

1. и

пољ Г а | Ел с : и ц

(и ја

водимо ова Факта што показују да јамачно постоје разне врсте Фермената манана и галактана који су у различнихм степенима специФични. У зрну јечма постоји Ферменат који може полако да хидролизује мано-талактану Сегаболтае.

Дакле, утврђено је да у биљном царству постоје Ферменти манана_ и галактана. Да видимо укратко како стоји то питање код животиња. Виши створови (пас, зец, свињче, кокош) немају Фермената којим би могли да хидролизују манане из салепа. То исто важи и за манане које се налазе у извесним животним намирницама које се употребљавају у Јапану. Затим, Саики“ је показао да манане им галактане које се налазе у неким лишајима и алгама нису хидролизоване од фермената виших етворова. Напослетку, Бјетгу и Ђаја добили су такође негативне резултате тражећи код пса и зеца Ферменте манога-= лактане из зрна луцерне.

Посматрајући на микроскопу утицај превног сока се ђес- а на танке пресеке албумена који садрже манане и галактане, Взедетталп и Мот2 су опазили постепено распадање ћелијиних дуварова и растварање њиховог садржаја ув продукцију хегзоза, и тиме су утврдили да сок НеИх-а садржи Ферменте који хидролизују манане и галактане и још друге конденсовано полпсахариде. Хемијеким је путем потврђено да тај сок садржи Ферменте који хидролизују разне манане и галактане али су без утицаја па агар-агар. Желудачни сок разних ракова хидролизује само неке од оних манана и галактана које хидролизује сок Неџх-а, што показује да сви ти фермепти који утичу на манане и галактане нису истоветни при различном лореклу.

_ Ксиланаза.

Кеилане и арабане јесу конденсовани угљени хидрати, главни представници пентозана, који хидролизом дају једну пентозу, шећер са (0, кеилозу или арабинозу. Ксилане се нарочито палазе редовно ': у дрвеном биљном ткиву а арабане у извеним смолама као. што су на пр.-емола трешње, брескве и шљиве. | | :

зе Пете“ је пронашао један Ферменат који хидролизује кеплане разног порекла, у телудачном соку Нећх-а, и назвао га по рационалној номенклатури Фермената, кенланаза. Исти је истраживач нашао ксиланазу и код других мекушаца супоземних и мореких, било у превном соку било у хепато-панкреасу. Сви ти мекушци код којих је нађена кепланаза јесу травоједи; тражећи тај Ферменат код мекушаца месоједа, Зеу еге га није могао ни један пут наћи. Ксиланаза се налази

! Запа. Јопта. ов Ројом, скеш. П. стр. 261 (1906). = ВлеЧеттала пл Могих, РАпдетв Атену 78 (1899), 8 зе еге. 0. 1. Бос. Бао]. 58 стр. 409 (1905).