Fermenti i fiziologija
сл су
хидролизован од екстракта квасца (малтаза). Што се тиче природних гликозида које хидролизује емулсин, вредно је напоменути да сви без разлике скрећу поларизовану светлост на лево.
Ферменти слични емулдсину бадема нађени су код многих биљака и животиња. Код виших биљака емулсин је нарочито нађен код многобројних Розадеа. Код нижих биљака, Воптупејо!“ је нашао емулсин код АзрекаШиз шеег-а, Сегата“ код Реше ши гјапешп-а; налази се и код лишаја. Етзећег и Хјеђећ, Етоши и Тћота5, показали су да ве емулсин налази у древној слузокожи разних животиња: коња, зеца, пса. Ни панкреасни сок, ни салива не садрже емулсина. Кођеге је нашао емулсин код инсеката и паукова, Вјеггу и Ђаја код мекушаца и ракова.
Популиназа и флоридиназа.
Популин и Флорицин јесу два гликозида које емулсин бадема не хидролизује. У Ферментској течности Азрето из-а и у соку Ненх-а налазе се пак Ферменти који хидролизују та два гликозида. Ослањајући се на методе које се употребљују за разликовање Фермената једних од других, долази се до закључка да су ферменти који хидролизују популин и Флорицин различни од смулсина. Метода поређења говори у прилог те различности, пошто се може наћи емулсин (емулсин бадема) који не утиче на популин и Флорицин. Метода делимичног разоравања дајс резултате који говоре у истом смислу. Најпосле, метода брзина реакције говори такође у прилог Фермената популиназе и флорициназе. Мирозин.
Мирозин је Ферменат који је нађен у семену црне слачице поред једног гликозида који је назван синигрин, или миронат калијума. Под утицајем мирозина, синигрин се претвара у гликозу, калијум-бивулфал и алилизосулфоцијанат,
СМО К 50 -– НзО = 099 06 4 КНЗО- ОН МС5
Исти Ферменат утиче и на синалбин, тликозид који се налази у белој слачици, по следећој Формули:
Свој У 5036 = (61206 4 0НРОХО5 - 09 МОЗНЗО“ синалбин гликоза _ есенција бисулфатсинапине беле слачице
У овој последњој реакцији нема Фиксације воде, према томе у овом случају Ферментска акција није хидролиза већ само рашчлањивање.
Код животиња Ферменат мирозин није нађен до данас.
' Вопгуиејов, 0. КБ. Бос. Вто!. стр. 658 (1898). # Е. Обтага. 6. К. 5ое. Втој. 651 (1898). 8 Егтоша ег Тботшав, Атећ. табетпанопајев Че Рђузјој. УП стр. 302 (1909).